Сву ноћ оди ништа не украдо.
Кад би зора, девојче украдо.
Украдо га из мајкине черге,
Проведо га кроз снајине љуљке
Проведо га кроз чичине двори, 5
Па отидо у гору зелену,
Врза коња за јелову грану,
А девојче за десницу руку,
Па си лего мало да преспијем.
Кад се диго трећи дан до пладне, 10
Кад погледам — нигде ништа нема!
Нема коња за јелу зелену,
Ни девојче за десницу руку.
Па ја пођо у Нова Пазара.
У Пазара мој се коњ продава, 15
Коњ продава девојче удава!
Певач, место записа и напомена
Стана Јовановић, из Доње Локошнице
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 611.
