Све до тебе, мили куме, до тебе,
што не чуваш своју војску код себе.
— Ја ои синоћ појдо сама на воду,
па ме срете твоја војска у сред село,
скинуше ми ведро кову од рамо, 5
просуше ми бистру воду студену;
ти да платиш, мили куме, да платиш:
ти да платиш бистру воду студену,
ако нећеш, мили куме, да платиш
ми ти знамо врана коња где је везан, 10
отишћемо, мили куме, ми друшке,
отишћемо, ватићемо, врана коња за дизгин,
отишћемо миле друшке у пазар,
продаћемо врана коња за дукат,
делићемо миле друшке, по динар, 15
ти да платиш мили куме да платиш!
О убава, мала момо, замано — и!
Певач и место записа
Бело Иње (Сврљиг). Чуо од Милорада Видојковића, Мих. В. Пешић, учитељ.
Референце
Извор
Кићине песме; збирка српских народних песама. Књ. 2; Издање Уредништва "Киће", Београд, 1926.. стр. 66.
