Свет (комад у четири чина)/35
ТРЕЋИ ЧИН
Иста соба.
I
ЈЕЛКИЦА, УЧИТЕЉ.
ЈЕЛКИЦА (у дугачкој је хаљини, седи крај стола на табурету. Пред њом ноте и држи виолину у руци). Не разумем овај знак.
УЧИТЕЉ (који седи на другом табурету за истим сточићем и држи другу виолину на крилу). Молим! (Скочи, стане иза ње и одсвира једну ноту). То је де, цело де, цела нота. Свирате чисто на жици, коју и не додирујете вашим прстићима.
ЈЕЛКИЦА (превуче де). Је л' тако?
УЧИТЕЉ. Тако, дивно, дражесно, управо нешто мало фалш, ал' ипак дражесно... А сад, одморите се малој молим вас, одморите се мало. Или не... Устаните, молим вас будите добри и устаните, да вас још један пут видим у дугачкој хаљини.
ЈЕЛКИЦА (устаје). Та већ сам три пут устајала, да видите.
УЧИТЕЉ. Не мења ствар и четврти пут (Оптрчи око ње, гледајући је заљубљено). Дражесно! А је л' те, молим, сад, кад сте обукли дугачку хаљину, да л' осећате, као да сте већ девојка.
ЈЕЛКИЦА. Па ја не знам. Дабоме, кад се погледам у огледало, изгледам сасвим као девојка. А кад се сетим да ми је тек петнаест и по година, а мени криво, јер знам, неће нико да ме још сматра за девојку.
УЧИТЕЉ. Није тако, молим. То зависи од вас. Ако ви себе сматрате да сте девојка, онда ће вас и други сматрати.
ЈЕЛКИЦА. Па шта ми вреди, што ћу ја сама себе тако сматрати?
УЧИТЕЉ. Вреди, молим. На пример, како сад имате дугачку сукњу, ако још осећате, на пример... како се то каже... да, ако осећате, на пример...
ЈЕЛКИЦА. Шта?
УЧИТЕЉ. На пример, љубав.
ЈЕЛКИЦА (престрављено). Ију!
УЧИТЕЉ. Молим, ако и то осећате у срцу?
ЈЕЛКИЦА. Али, молим, шта је вама? Како ви то разговарате са мном? Као да нисте учитељ. Тако никад до сад нисте разговарали...
УЧИТЕЉ. Али, молим, ви до сад нисте имали дугачку сукњу, па ми није ни падало на памет. Али сад...
ЈЕЛКИЦА. Па зар сад, кад имам дугачку сукњу?...
УЧИТЕЉ. Е, сад, разуме се.
ЈЕЛКИЦА. Па зар ја сад смем да мислим на такве ствари?
УЧИТЕЉ. Молим, управо сад треба да мислите, ако хоћете да вас свет сматра за девојку.
ЈЕЛКИЦА (забрине се). Али... страх ме је!
УЧИТЕЉ. Чега? Зашто?
ЈЕЛКИЦА (у једаред удара у смеј). Ха ха ха ха.... А знате шта? Право да вам кажем, ја бих много волела, да се неко заљуби у мене, да видим како је то. Читала сам у романима, и то кришом од оца и мајке, и знам од прилике шта је то љубав, али онако, теоријски.
УЧИТЕЉ. Дражесно! (С поља се чује ларма). Седите, седите брзо. (Седну у првашњи положај). Свирајте, свирајте.
ЈЕЛКИЦА. Али шта?
УЧИТЕЉ. Ге, ге, ге, целу ноту.
ЈЕЛКИЦА (свира).
УЧИТЕЉ (пева). Ге, де, е, еф, ге, ха....