Пређи на садржај

Свезнање Г2

Извор: Викизворник
СВЕЗНАЊЕ


Гаус—Гирландајо

ГАУС Карл Фридрих (Gauss, 1777.-1855.), астроном и 1 од највећих нем. математичара, дир. опсерваторије у Гетингену; поставио осн. модерној теорији бројева, вишој алгебри и теорији комплексних бројева; први доказао тзв. Даламберов став (→ алгебра) и коначно решио класични проблем уписивања правилних полигона у круг; одредио путању и пертурбације 1. астроида Цереса; извршио мерења дужине лука меридијана између Гетингена и Алтона, дао н. метод за израчунавање секуларних варијација планетских елемената; пронашао магнетоме-*


File: 0253.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

  • тар и извршио апсолутно мерење хоризонталне компоненте

земног магнетног поља; творац апсол. система ел. и магнет. јединица; по њему добила име гаус, јединица магнетне индукције у апсолутном електромагнетном систему CGS; једина јединица магнетне индукције која се употребљава.

ГАУТАМА, породица у којој се родио → Буда.

ГАУЧО, пастири у аргентинским пампасима који чувају вел. стада; одлични јахачи.

ГАФ (фрц.) 1) гвоздена мотка с куком којом се чамац привлачи обали. 2) фиг.: неспретност, ружна омашка.

ГАФСА, оаза (10 км²) у ј. делу Туниса (Афр.); 5 000 ст.

ГАЦКА, понорница у Гацком Пољу (Савска Бан.), извире код Оточца, а код Брлога се рачва у 3 крака, који после пониру (1 крак »скаче« у Швичко Ј.).

ГАЦКО, варошица и среско место (2 000 ст.) на сз. ободу Гатачког Поља (Зетска Бан.).

ГАЦКО ПОЉЕ, карсно поље (80 км²) јз. од пл. М. Капеле (Савска Бан.), кроз поље протиче понорница Гацка; гл. место Оточац.

ГАЧАНИ, стан. Гатачког Поља у и. Херц.; веома патријархална етничка група; много старинаца (½ родова); међу досељеницима превлађују досељеници из и. Херц. и Црне Горе; гл. занимање сточарство; развијено ћилимарство као кућна радиност.

ГАШГА, ст. име М. Јерменске.

ГВАВИЈАРА, река у Ј. Амер., л. притока Оринока, дуга 1 500 и пловна на дужини од 500 км.

ГВАДАЛАХАРА 1) варош (15 000 ст.) у Шп., на р. Хенаресу, притоци Таха; ннд. кожа и памучних тканина. 2) варош (143 000 ст.) у Мексику; инд. стакла, металуршка и ткст.

ГВАДАЛКАНАР, највеће о. (6 500 км^2) из групе Саломонових О. у Тихом Ок.; припадају Вел. Брит.

ГВАДАЛКИВИР, река у ј. Шп., улива се у Атлански Ок.; пловна на вел. дужини.

ГВАДЕЛУП, острво (1510 км²) из групе М. Антила (око 200 000 ст.); у изобиљу шећ. трска и какао; припада Фрц.

ГВАДЕРАМА (Сијера), план. венац у ср. Шп.; највиши врх Тењалара 2 400 м.

ГВАДИЈАНА, р. која извире у Шп., а протиче Шп. и Порт., дуга 830 км; улива се у Кадиски Зал.; пловна само у доњем току кроз Порт.

ГВАИКУРИ, ј.-амер. језичка породица; гл. племе Г. или Мбаја живело раније у сев. делу висоравни Чака; сада њихов незнатан остатак живи на л. обали Парагваја; ј. група племена Мокови или Абипони.

ГВАЈАКИ, ј.-амер. индиј. племе, у ји. Парагвају, поред р. Паране.

ГВАЈАКИЛ, гл. место (105 000 ст.) и пристаниште ј.-амер. рпб. Еквадора иа истоименом зал. Тихог Ок., на ушћу р. Гвајаки; извози какао; унив.

ГВАЈАКОЛ, монометилетар бренцкатехина (о-диоксибензола), НО˙С₆Н₄˙ОСH₃, састојак креозота; безбојни кристали који слабо миришу на дим; употребљава се као течност или споља као маст код тбк. и запаљења плућне марамице; појачава апетит и смањује повишену тмпт.

ГВАЈАРА → Ла Гвајара.

ГВАЈЛИОР, вазална држава (68 282 км², 3,2 мил. ст.) н варош (80400 ст.) на С Индије; производи: житарице, памук, опијум; богата гвожђем доброг квалитета; развијена ткст. инд.

ГВАЈЦ Антон († 1865.), сликар из групе слов. импресиониста; ради највише пределе и мртве природе.

ГВАНТАНАМО, варош (15 000 ст.) и пристаниште на о. Куби, извози шећер.

ГВАРДИ Франческо (1712.-1793.), ит. сликар, првенствено пејзажист; готово на свим својим платнима сликао Вен. и вен. живот.

ГВАРДИЈАН (ит.), чувар; управни старешина фрањевачког и капуцинског ман.

ГВАРИНИ Батиста (1538.-1612.), ит. песник и драмски писац; гл. и најбоље дело Верни пастир, пасторала у 5 чинова (→ сл.).

[Illustration]

ГВАРНЕРИ(ЈУС), поред → Аматија и → Страдиварија 3. позната породица градитеља виолина у Кремони у 17. и 18. в.; најчувенији Ђузепе Антонио, назван дел Ђезу (• 1683.).

ГВАТЕМАЛА, ср.-амер. рпб. (109 724 км2, 2,4 мил.) на земљишту вулканске прир. и веома плодном; клима тропска; успевају: кава, банане, кукуруз, пшеница, шећ. трска; стан. се бави и сточарством (говеда, коњи, овце, свиње), руд. (злато, со, олово) и инд. (ткст., сламних шешира, кожа); има 1238 км жел. пруге; од 1525. била шп. генералкапетанат; од 1821. део рпб. Ср. Амер., а од 1841. самостална; гл. место Сантјаго де Г. (115 938 ст.), живо трг. и инд. место (вуна, памук, дуван, пиво); унив. и више стручних шк.; порушена земљотресом 1918., саграђена понова на истом месту до 1926.

ГВАТИМОЗИН, последњи краљ Ацтека у Мексику; храбро бранио своју државу од Шпањолаца, који га 1522. обесили по Кортезовој наредби.

ГВАШ (фрц.), сликарска тхн., слична акварелу, настала средином 18. в.; данас веома раширена, нарочито у Фрц. и Енгл.; при њеној изради боје се мешају с водом и белом бојом, услед чега колорит добива ванредну лакоћу и нежност.

ГВЕЛФИ → Велфи.

ГВЕРА Хозе Санчес (• 1859.), шп. политичар; покушао да дигне револуцију (1929.), али није успео.

ГВЕРЕРА Виценте (Gurrero, † 1831.), претседник мексиканске рпб.; укинуо ропство (1825.).

ГВЕРЧИНО Ђовани Франческо (1591.-1666.). ит. сликар, чије право презиме Барбијери; претставник барока болоњске шк., свечан и патетичан.

ГВИДО Д’ АРЕЦО → Арецо.

ГВИНЕЈА 1) прим. у зап. Афр. од ушћа Сенегала до ушћа Кунене (232 000 км2); дели се на Горњу или Сев. Г. и на Доњу или Ј. Г.; граница између њих ушће р. Рио дел Реј; има бујну вегетацију; у њој су најстарије евр. колоније у Афр.; у С. Г. налази се црначка рпб. → Либерија; иначе највећи део С. Г. припада Фрц., а мањи делови В. Брит., Шп. и Порт.; Ј. Г. већином Порт.; стан.: Судански и Бантуски Црнци; извоз: палмино уље, земљани орах, какао, скупоцене врсте дрвета, коже и крзна. Г. Француска, фрц. колонија у зап. Афр., захвата највећи део обале Гвинејског Зал. (231 000 км², 3 мил. ст.); у прим. прашуме, у унутр. саване; уљане палме, више врста дрвета које дају каучук и корисно тхн. дрво; од руда: гвожђе, бакар, злато; гл. место Конакри (8900 ст.). 2) → гини. Гвинејска гуска, раса гусака афр. порекла, укусна меса и лепа изгледа, добра маст; већа од домаће, боје мрке са сивим; има 1 рожаст израштај на глави; гаји се много у Рус. Г. Залив, вел. зал. Атланског Ок. у Афр.; у њему 4 вулканска острва: Фернандо По, Принципе, Св. Тома и Анобон. Г. струја, компензациона, повратна с. између 2 полутарске с. у Атланском Ок.; допире до Г. Зал, на зап. обали Афр.

ГВИПУЦКОА (Guipuzcoa), пров. на С Шп. (1885 км², 260 000 ст.); гл. место Сан-Себастијан.

ГВИСКАР Роберт (око 1015.-1085.), нормански завојевач, војвода Апулије и Калабрије; заузео Калабрију и Сицилију; помагао папу Гргура VII у рату с нем. царем Хајнрихом IV.

ГВИЧАРДИНИ Франческо (Guicciardini, 1482.-1540.), фирентински историчар; написао Ист. Италије.

ГВОЖЂЕ, железо, хем. елемент (Fe), плавичастосив метал; спец. тежина 7,8, атомска тежина 55,84; топи се на 1 529°; у металном стању веома ретко се налази на Земљи; има га у метеорима; гвоздене рудаче веома распрострањене; има их много врста; најважније: хематит или црвена г. рудача (г. оксид Fe₂O₃); лимонит или смеђа г. рудача (базични г. оксид); сидерит или оциљевац (г. карбонат FeCO₃) и магнетит или магнетовац (г. оксид Fe₃O₄); г. рудаче има готово у свакој држави; за свет. производњу најважнија налазишта у САД, затим швед., аустр., шп., рум., па налазишта по разним (нарочито енгл.) колонијама; у Евр. од нарочитог значаја недавно откривена аустр. и јсл. лежишта, јер садрже огромне количине првокласне рудаче; фабрикација г. врши се на следећи начин: г. рудаче, очишћене од разних тзв. јалових састојака, најпре се прже да изгубе CO₂ и евент. влагу; испрженим рудачама додају се одређене топионичке примесе, да би се при топљењу у виду дрозге (згуре, шљаке) извукли непотребни састојци, а додали они који су г. потребни; рудаче се у тзв. високим пећима топе коксом или дрвеним угљеном, а по новијем методу и ел. струјом; сви непотребни састојци купе се на површини (дрозга), а чисто растопљено г. остаје на дну, те се као течна маса пушта у калупе; тако се добива сирово г., које према каквоћи и мешавини метала може бити: а) сиво сирово или ливено г., које је крхко, па се не може ковати, али је добро за ливење; б) бело сирово г., које се не лије добро, али се добро кује, јер је веће тврдоће; од њега се праве ковно г. и челик (надо); постоје још неколико врста сирова г.; оне углавном носе називе према додацима које у себи имају (феросилицијум, фероманган, силицијум фероманган итд.); челик се производи углавном на тај начин што се из белог сировог г. излучују разне примесе. а остаје само извесна количина угљеника (0,5-1,8%); одузимање ових примеса врши се на више начина и произведени ч. зове се према тим методима: Бесемеров, Томасов, Мартинов ч. итд; најбољи је Бесемеров (енгл.); и ч.


File: 0254.png---\vuk\Rasic\------------------------------------------

се могу додавати разне примесе (никлани, хромов ч., волфрам-ч. итд.); свет. производња г. (пре рата 79,3 мил. т) попела се 1928. на 98,6 мил. т, да се у 1932. због кризе спусти на 40 мил. т; 1934. дигла се опет на 62 мил. т; слично је и е производњом ч.: 1913. год. 80,4 мил. т, 1929. год. 121,7 мил. т; 1932. год. 51,2 мил. т, а 1934. год. 81 мил. т; производња најважнијих држава била је 1934. год.: сирово г. челик

  1. /

Земља: у хиљадама т: у хиљадама т: Нем. 8 720 11800 Енгл. 6 060 9 280 Рус. 10 400 9 200 Фрц. 6 180 6 170 Велг. 2 920 2 920 Сарско подручје 1840 1960 Луксембург 1950 1920 Ит. 580 1790 САД 16 500 3 570 Јап. 2 300 3 570

  1. /

Југосл. се по богатству рудаче убраја међу прве земље у Евр.; најбогатија и најбоља г. рудишта у Југосл. у ср. и сз. Босни: Љубија, Стари Мајдан и Крешево-Дежевица; количине рудаче у Љубији цене се на око 250 мил. т; експлоатација у Љубији почела 1916.; капацитет овог рудника 2 000 т дневно; руда одличног квалитета; у Хрв. има г. рудаче на више места: имају значај само лежишта у Петровој и Трговској Гори због одличног квалитета; производња и извоз г. рудаче и производња сировог г. у Југосл. кретала се: производња извоз


  1. /

Год. тона: сировог.: рудаче: 1930. .431118 35 011 355 980 1931. .133 413 37 735 26 905 1932. 26 636 9 972 659 1933 52 465 30 737 24 284 1934. 178 503 32 761 111 945 /#

Г.-карбид, цементит (Fе₃С), важан састојак тхн. гвожђа (→ перлит, мартензит); кристалише у сјајним тврдим иглицама; ствара се на високој тмпт. из гвожђа и угљеника; раствара се у врелој концентрисаној киселини; при лаганом хлађењу, нарочито у присуству силицијума, распада се у гвожђе и графит. Г.-хлорид 1) феро-хлорид: а) безводни, беле до зеленкасте љуспице (FеCl₂); б) из водених раствора кристалише у светлозеленим кристалима хидрата (FеСl₂. 4H₂0), који се лако растварају у води. 2) фери-хлорид: а) безводни (FеСl₃) хексагонални кристали угасите боје, металастог сјаја: б) из киселих водених раствора кристалише хидрат FеСl₃ . 6Н₂0 у жутим агрегатима кристала; због хидролитичког разлагања реагују водени раствори јако кисело и обојени су мркоцрвено од гвожђа хидроксида. Гвожђевите минералне воде → вода. Гвоздено-машинска индустрија. Мада по богатству г. рудачом Југосл. стоји у Евр. одмах иза Швед., има слабо развијену г. и.; нешто повољније стоји у погледу оне гране г. и. која прерађује сирово г. у челик, ковно и ливено г. или друге г. израђевине; у Југосл. постоје само 2 мале топионице (Вареш и Топуско) с просечном год. производњом од 35 000 т сирова г., чиме покривају тек делимично потребу дом. тешке г. и. и домаћих ливница, које морају год. да увозе још 15 000-20 000 т сировог г.; производња тешке г. и. и ливница не подмирује све потребе Југосл., па се морају увозити и израђевине; 1930. увоз досегао вредност од 1 милијарде, а доцније пао на 1/3 ове суме услед привр. кризе; у нашој земљи постоје 4 предузећа тешке г. и.: у Зеници с 3 пећи и год. капацитетом од 50 000 т; у Јесеницама с 5 пећи и год. капацитетом од 72 000 т.; у Шторама с 1 пећи и год. капацитетом од 15 000 т. и у Равном с 2 пећи и год. капацитетом од 15 000 т; како сва ова предузећа учествују у ср.-евр. картелу гвожђа, њихова производња се креће у оквиру додељене им квоте, тако да је стварна производња и у год. најбољег просперитета била 50, а последњих год. 25-30% овог капацитета; железара у Зеници производи ваљано. шипкасто и фасовано г., ваљану жицу и шине уског колосека; у Јесеницама се производи жица, г. у шипкама, обручно и фасовано г., шине, лим, клинци итд.; у Равном: сиров челик и разни челични материјал, пера (федери) за саобр. средства, осовине за кола и спец. челик, који се углавном извози; у Шторама: ваљана роба, претежно шипке и траке. Г. шешир. покривач жуте и црвене боде који код многих рудишта на површини образују распадањем хидроксиди и оксиди гвожђа с осталим производима распадања; у нашим крајевима његова дебљина може достићи и десетак метара; при истраживању руда има вел. значај; понекад садржи и довољно метала за експлоатацију (гвожђа, злата итд.).

ГВОЗД → Петрова Гора.

[Illustration]

ГВОЗДАНСКО, село и развалине ст. града у Хрв. у долини Уне; у ср. в. припадало Зрињским, који експлоатисали оближње руднике гвожђа, сребра, олова и бакра, и у њему ковали сребрн новац.

ГВОЗДЕНА ВРАТА, део Ђердапске Клисуре у којем има много стена (под водом и над водом) и камени спрудови у дунавском кориту.

ГВОЗДЕНА КРУНА, у ср. в. круна ломбардиских краљева; после пропасти ломбардиске државе њом се крунисали: Карло Вел., Отон I, Наполеон I и Фердинанд I.

ГВO3ДЕН0 ДОБА, преист. доба, отпочело у Евр. око 1000. г. пре Хр.; дели се на халштатско и латенско.

ГВОЗДЕНО ДРВО, назив за око 100 тропских врста тврдог дрвета; најважније: казуарина (Casuarina equisetifolia, фам. Casuarinaceae), дугогод. дрво гајено у тропским крајевима, пореклом из Аустрал., љуспаста, пршљенаста листа; метросидерос нани (Metrosideros vera, фам. Myrtaceae), пореклом с Молучких О.; сидероксилон (Sideroxylon triflorum, фам. Sapotaceae) са Мартиника.

Gd, знак за хем. елемент гадолинијум.

ГДАЊСК, пољ. име за → Дапциг.

ГДИЊА, трг. и ратно пристаниште (32 000 ст.), на II Пољ. Коридора, на обали Гдињског Зал., једино веће морско пристаниште Пољ.

, знак за хем. елемент германијум.

ГЕ (фрц. gueux = просјаци, одрпанци), подругљив назив за хол. побуњенике против тираније Филипа II; делили се на шумске и морске гезе.

ГЕ Николај (1831.-1895.), рус. сликар, реалист, претеча импресионизма; под утицајем Л.Толстоја обрађивао мотиве из Еванђеља у духу моралних проповеди; гл. дела: Тајна вечера, Христос пред Пилатом, Петар и Алексије.

ГЕА, Гаја, грч. богиња Земље, из чијих груди ницао и хранио се сваки живот.

ГЕБАУЕР Јан (1838.-1909.), чсл. филолог; гл. дела: Ист. граматика чешког језика, Ст. чешки речник.

ГЕБЕЛС Јозеф (Goebbels, * 1897.), нем. политичар; највештији нац.-социјалистички агитатор у Нем.; истакао се 1926., као вођ нац.-социјалиста у Берлину; после Хитлерова преврата (1933.) ушао у владу као мин. за пропаганду.

ГЕБЛЕР Јозеф, аустр. барокни сликар из 2. половине 18. в.; највише радио у Грацу; код нас има његових слика у миноритској црк. и у дворцу у Марибору.

ГЕБХАРДИ Лудвиг Албрехт (1735.-1802.), нем. историк; написао: Историју Мађ. и савезних држава, у којој дао и нет. Србије, Рашке, Босне, Раме и Дубровника.

ГЕВАНДХАУС (нем.), концертна дворана у Лајпцигу, у којој се изводе Г.-концерти; основана 1781.

ГЕВЕРТ Франсоа Огист (Gevaert, 1828.-1908.), музиколог, историчар, композитор, органист, директор париске Вел. опере, директор Бриселског конзерваторијума; компоновао: опере, кантате, хорове, оркестарска дела; написао: Ист. старе муз., Муз. проблеми Аристотела, Античка мелопеја у лат. црк. певању, Нови уџбеник за инструментацију.

ГЕГЕ, Арбанаси који живе сев. од р. Шкумбе, у ср. и сев. Арб.; деле се на племена; тим именом их називају суседи, а они га одбацују.

ГЕД Жил (1845.-1922.), фрц. социјалист и 1 од првих претставника марксистичке струје у фрц. радничком покрету и твораца фрц. социјалистичке странке; за време свет. рата напустио марксизам и у неколико ратних влада био мин.

ГЕДЕКЕ Карл (Goedeke, 1814.-1887.), нем. књиж. историчар; гл. дело: Основи за ист. нем. песништва.


File: 0255.png---\electroNik\Rasic\-----------------------------------

ГЕДЕЛЕ (Gödöllö), варош (10 000 ст.) у Мађ., си. од Будимпеште, у винородном пределу.

ГЕДЕОН, 5. јевр. судија (13. в. пре Хр.); победник Маданита.

ГЕДИМИН, литвански кнез из 14. в.; ујединио литв. и суседне рус. земље у 1 вел. кнежевину.

ГЕДРОЗИЈА, област ст. Перс; данас Мекран.

ГЕ'ЕЗ, ст. семитско племе које се из ј. Ар. доселило у сев. етиопску покрајину Тигреју (у околини града Аксума), ту осн. државу, а под утицајем хришћ. развило и књиж.; стога и ст. књиж. језик Етиопије, који је уствари изданак ст. дијалеката ј. Ар. (сабејског, минејског итд.) назван г. (геески); из њега се развио тиграј (тигриња), који се сада говори у покрајини Тигреји и уопште у сев. Етиопији.

ГЕЗА 1) мађ. кнез из 10. в., утицао на Мађаре да се стално настане у Панонској Низији и почео да их преводи у хришћ. 2) Г. I, мађ. краљ († 1077.), син Беле I. 3) Г. II, мађ. краљ (1141.-1162.), син Беле II узео под своје окриље Трансилванију, у коју се за његове владе доселили Саси.

ГЕЗЕЛ Гвидо (Gezelle, 1830.-1899.), фламански песник; његова лирика израз дубоке религиозности и љубави према завичају и народу; скупљао језички и фолклорни материјал свог племена.

ГЕЗЕМАН Герхард (Gesemann, • 1888.), нем. славист, проф. нем. унив. у Прагу; вел. пријатељ нашег народа; унео методе Јована Цвијића у проучавања наше књиж.; с много успеха проучава наше нар. песништво; писце који су сами репрезентативни за нашу расу (Марко Миљанов, Његош) или су створили карактеристичне типове (Сремац); организује научне експедиције по Балк.; гл. дела: Ерлангенски рукопис ст. сх. нар. песама, Студије о јел. нар. епици, Сх. књижевност, Црногорци; издао и Успомене о повлачењу Орба кроз Арб.

ГЕЗИ 1) → Ге. 2) Херцеговци, нарочито зидари из Херц. (у Далм. Прим.).

ГЕЈЕРСТАМ Густав (Geijerstam, 1858.-1909.), швед. писац, творац натуралистичког романа; под утицајем Ибзена и савр. соц. идеја расправљао проблеме брака и душе (Медузина глава, Лутање у животу, Комедија брака, Нилс Туфесон и његова мајка); имао успеха и у комедијама и бајкама.

ГЕЈЗЕР (исландски), извор топле воде која избија у облику водоскока на махове; има их у вулканским обл. на Исланду, О. Амер. (Јеловстонски парк) и Н. Зеланду. (На сл. највећи г. у Јеловстонском парку: Стари верни друг.)

[Illustration]

ГЕЈЗОН, гл. део венца грађевине, плоча која јако испада испред зидне равни.

ГЕЈТСХЕД (Gateshead), варош (128 000 ст.) у Енгл., ј. од Њукасла, у пределу богатом угљем; инд. стакла и метала.

ГЕЈША, јап. играчица и певачица.

ГЕКО → у мацаклини.

ГЕЛА, ант. варош на Сицилији; родска колонија.

ГЕЛАЗИЈЕ 1) Г. I св., папа (492.-496.). 2) Г. II, папа (1118.-1119.).

ГЕЛДРА (Gueldre) 1) област у Холандији; 630 000 ст.; развијена пољопр.; гл. град Арнхем.

ГЕЛЕРТ Христијан (1715.-1769.), нем. писац, сарадник књиж. теоретичара Готшеда; као проф. унив. у Лајпцигу утицао на омладину; прославиле га Басне и приче, блиске свим редовима; комедије од мање вредности, важне као претходнице грађ. драме; у роману Живот швед. грофице Г., и у песмама. развио рационалистичке доктрине; извршио јак морални утицај на савр. друштво.

ГЕЛЗЕНКИРХЕН, варош (335 000 ст.) у Нем., с. од Есена у Вестфалији; инд. гвожђа, челика, стакла и хем.

ГЕЛИВАРА → Јеливара.

ГЕЛИЈЕ Аул (• око 130.), рим. писац и филолог; у овом делу Атичке ноћи (20 књ.) оставио драгоцене податке о грч. и рим. књиж., језику, ист. и старинама; изузев 8. књ., сачувано цело дело.

ГЕЛИМЕР, последњи вандалски краљ у сев. Афр. из 6. в.; потукао га и заробио Јустинијанов војвода Велизар, 534.

ГЕЛИНКС Арнолд (1624.-1669.), хол. филозоф, противник сколастике; гл. дела: Права метафизика, Етика.

ГЕ-ЛИСАК Жозеф Луј (Gay Lussac, 1778.-1850.), фрц. физичар и хемичар; проучавао ширење гасова при загревању, једињења сумпора, јода, хлора итд (→ сл.).

[Illustration]

ГЕЛНЕР Франтишек (Gellner, 1881.-1914.), чешки песник; гл. збирке: После нас потоп, Радости живота.

ГЕЛОН, грч. тиранин у вароши Гели на Сицилији (485.-478. пре Хр.); победом код Химере спасао Грч. од Картагињана, а битком код Саламине од Персијанаца.

ГЕЛСКИ ЈЕЗИК → Гаели.

ГЕМ 1) (енгл.: игра), кад тениски играч добије 4 поена, а противник има највише 3, добива г.; ако једновремено постигну по 3 поена. г. добива који први направи 2 поена више. 2) (мађ.) → несит.

ГЕМА (лат.), племенити камен, најчешће кружног или овалног облика, у који урезан неки лик или мала композиција; служила за печаћење и носила се на прстену; слична јој по облику камеја, на којој лик рељефно испупчен и која служила за украс; још стари Вавилонци и Персијанци знали за г. и камеје, а неговали их нарочито Грци и Римљани; хришћ. ср. в. није марио за ту врсту примењене ум., која поново оживела с ит. ренесансом и цветала у 18. в.

[Illustration]

ГЕМАРА (арамејски), 2. део → Талмуда; мишљења и коментари 1. дела од највећих јевр. рабина.

ГЕМБЕШ Ђула (Gömbös, 1886.-1936.), мађ. политичар, мин. нар. одбране (1929.), прет. владе (од 1932.).

ГЕМИНИ (лат.) → Близанци. Геминиде, метеориски рој с радијантом у сазвежђу Близанаца; појављују се почетком децембра.

ГЕМУЛА (лат.) 1) клица, служи размножавању код слатководних сунђера; састоји се од групе ћелица опкољених заједничком опном и 1 слојем скелетних делића. 2) невидљива клица садржана у ћелицима; по Дарвину наследна јединица (→ пангенеза).

ГЕН (грч.), наследни фактор, невидљива матер. јединица садржана у гаметима, условљава појаву особина живог бића; да г. постоје закључује се само по њихову дејству; смештени у хромозомима, преносе се преко гамета са родитеља на потомке; тешко променљиви; њихова права прир. није позната; можда делују слично хормонима и међу собом се разликују не само квалитативно, већ и по квантитету (→ наслеђе).

ГЕНАРГЕНТУ → Ђенаргенту.

ГЕНЕАЛОГИЈА (грч.), излагање порекла и гранања породица, родословље.

ГЕНЕЗА, генезис (грч.), постајање, постанак, развитак. 1) постепено развијање 1 јединог живог бића које, полазећи од почетног стања, прелази разне ступњеве док не доспе до завршног стања свога развића (нпр. ембрионални развој јајета од оплођења до рођења живог младунчета). 2) 1. књига Ст. завета; обухвата приче о постању и 1. доба јевр. ист. до Јосифове смрти и Мојсијева рођења.

ГЕНЕЗАРЕТСКО ЈЕЗЕРО, Галилејско или Тиберијадско М., у Палестини, у долини р. Јордана; 208 м испод морског нивоа; површина 170 км², дубина 48 м; богато рибом; Христос често боравио и проповедао у његовој околини; данас се зове Бахр ел Табарије (Табариско Ј.).

ГЕНЕРАЛ (лат.), највиши чин у вој. који се може добити у миру; постоје: бриг., див. и арм.; носе плетенице на раменима. а на рукавима златне звезди- це (бриг. 1, див. 2, арм. 3). Г. бас, тј. бас испод којег ар. бројевима означен положај акорада и кретање гласова изнад баса. Г. реда, врховни поглавар кат. калуђерских редова. Генералисим, врховни командант, лице ком суверен повери, команду над целокупном вој. силом; по чину војвода, маршал или ген.; в. к. обично Краљ, који за нач. штаба врх. команде узима способног ген. Генералитет, образују чинови у војсци: бриг., див. и арм. ген.; у морнарици му одговара адмиралитет. Генералсуперинтендент (нлат.), највиши великодостојник еванг. покр. црк. Генералштаб (нем.), саставни део штаба здружених јединица; сачињавају га гштб. официри; дели се на: оперативни, обавештајни и топографски


File: 0256.png---\electroNik\Rasic\-----------------------------------

отсек; на челу му начелник, чији чин зависи од јединице, гл. саветодавац командантов, у многом одговоран за успех јединице у рату; командант бира сам начелника, због важности службе и поверења. Генералштабна струка, орган Мст. вој. и морн. за спрему земље и нар. вој. силе за одбрану отаџбине; служи у миру и рату као заједнички орган за командовање и вођење вој. и морн.; на челу начелник Гл. гштб.; попуњава се официрима са Вишом шк. Вој. акад., на припреми у Гл. гштб. оцењеним као способни за вршење гштб. послова; носе титулу, чин и род вој. са додатком: за гштб. послове.

ГЕНЕРАЛАН (лат.), главни, врховни, општи; супр. индивидуалан, појединачан. Генерализација, уопштавање. Генерална агентура, гл. застушшштво. Г. апсолуција, опште опроштење грехова које се папином дозволом додељује неком на часу смрти, или члановима неког реда, братовштине и др. у извесне дане преко год. Г. женевски акт, Општи арбитражни акт, усвојен 26./9. 1928. од скупштине Друштва народа; у њему су сређене одредбе о мирном решавању међунар. спорова; предвиђена 3 поступка: измирење (концилијација), арбитражно решење и судско решење спорова пред Сталним судом међунар. правде; Југосл. још није приступила овом акту. Г. индекс → индексни бројеви. Г. интендант, пре свет. рата у Нем. дворска титула за врх. управника поз.; после рата највише адм. лице зем., држ. и градских поз. у Рајху. Г. исповест, и. грехова целог живота или извесног броја год., нпр. пред улазак у неки ред или пред духовне вежбе (код кат.) Г. карте, прегледне топографске к. у размеру 1:200 000 до 1:300 000. Г. конзул, лице ком је поверено да у иностранству штити, чува и заступа интересе својих држављана, и чији се делокруг рада простире на читаву обл. или земљу (→ конзул). Г. наследник, лице које наслеђује или цело наслеђе или делове који нису изречно дати неком др, наследнику; не мора добити цело наслеђе, већ може бити одређен за наследника на аликвотном делу; насупрот стоји партикуларни н., тестаментом одређен да наследи само неке поименце опредељене ствари. Г. обезбеђење 1) осигурање свих предмета који се у одређено време налазе нпр. у једном стоваришту. 2) осигурање код којег се не именују и не броје поједини осигурани предмети. Г. облигација, обвезнице које издаје држава при остваривању зајма јавним надметањем (субмисијом); она се обраћа појединим банкареким кућама или групама банака или банкара (конзорције) и тражи да поднесу понуде под којима би узели на се да остваре зајам; групи која понуди најповољније услове и пружа довољно јемство, држава ће уступити набавку зајма; та кућа или група има о утврђеним роковима да положи потребне суме и добива за то облигације које даље продаје; или: држава даје једну обавезу, тзв. г. о., и уступа право повериоцу да је може даље делити на мање облигације (парцијалне о.), да би их лакше уновчио. Г. ортаклук, уговор закључен између ортака по којем они уносе у заједницу целокупно своје садање и будуће имање. Г. пуномоћство, исправа којом властодавац овлашћује свог пуномоћника да може у његово име закључивати све правне послове за које зак. не тражи изречно или специјално п. Г. савет, извршни орган Међунар. радничког удружења (1. Интернационале) отворен у Женеви 1866.; руководио свим полит. и организационим пословима 1. Интернационале. Г. сукцесија→ г. наследник. Г. хипотека, стављање х. на сва дужникова добра; данас не постоји, пошто се мора изречно навести добро на које се х. ставља; данас су г. само прећутне х. Г. штитништво. установа ванпарничног поступка који предвиђа да при сваком среском суду постоји каква личност или установа којој се поверава да врши улогу штитника (тутора) свим оним малолетницима којима није нарочито одређен штитник. Г. штрајк, једновремена и општа обустава рада у свим гранама производње, најмоћније и најопасније оружје у рукама организоване радничке класе на пољу њене екон. борбе; примењује се само у изузетним случајевима и само из крајње нужде; поред привр. може имати и полит. карактер; социјалисти револуционарног правца прихватају г. ш., али само у изузетним ист. моментима (револуционарне кризе); социјалисти реформисти и опортунисти уопште га одбацују.

ГЕНЕРАТИВАН (нлат.), који се односи на плођење.

ГЕНЕРАТОР (лат.) гасни, пећ за тхн. производњу горивог гаса из кокса, каменог и дрвеног угља, дрвета и ел. Г. Једносмислене струје → динамо машине. Крајеви г., пријемника, ел. апарата итд.: сваки г., пријемник, ел. апарат и др. има споља на 1 од својну делова завртње за који привезани његови намотаји; те спољне завршне тачке намотаја преко којих се везују у колу ел. г. и пријемници називају се њихови крајеви. Г.-гас, тхн. гас који се добива у нарочитим пећима непотпуним сагоревањем чврстих горива (кокс, угаљ, дрво) са ваздухом или са ваздухом и воденом паром (водени гас); служи за сагоревање у моторима и за погон, а донекле и за производњу топлоте; гас из кокса има приближан састав 30% угљен-моноксида, 66% азота, 2% угљен-диоксида и 2% водоника; доња калорична вредност износи око 1000 кал. по 1 м³.

ГЕНЕРАЦИЈА (лат.), покољење, колено, скуп јединки 1 врсте живог бића, које потичу од истог пара родитеља или од различитих родитељских парова, али припадају истом претходном колену (деда и баба и њихова браћа и сестре; отац и мати са својом браћом и сестрама; деца родитеља заједно са децом њихове браће и сестара; унуци; праунуци итд.); у науци се г. означавају редним бројевима. Generatio aeqiuvoca, g. spotanea (лат.) → архигонија. Генерациона смена, комбиновани вид размножавања, при којем се код 1 исте биљне или животињске врсте периодично смењују генерације са полним одн. бесполним начином размножавања; спец. случај г. с. смењивање 1 полне и 1 партогенетске генерације (→ хетерогонија); у г. с. могу се генерације међу собом разликовати по степену развића, величини, грађи и начину живота; кад се генерације разликују по броју хромозома у својим ћелијама, тада је г. с. означена као антитетична, иначе је хомолога г. с. (→ хомогенеза); сама клицина ћелија не чини генерацију, већ се из ње мора развити ма и 1 најмањи одељак вегетативног тела, пре него што наступи стварање нових клициних ћелија; код животиња г. с. чест случај (→ метагенеза), нарочито код многих дупљара, плашташа, црва и код праживотиња, а постоји код највећег броја биљака. Бесполна генерација произилази из зигота (већином ооспоре), ћелије те генерације имају диплоидан број хромозома, на крају постају (при спорогенези) хаплоидне споре, отуд се бесполна генерација назива и диплоидна или спорофит; полна генерација постаје из спора, а завршава се образовањем полних органа и стварањем гамета, стога се назива још и хаплоидна или гаметофит.

ГЕНЕРИФИКАЦИЈА (нлат.), свођење неког специјалнијег степена класификације на општији (нпр. врсте на род у зоол.).

ГЕНЕРИЧНА ТРАЖБИНА, где је предмет одређен по реду, броју и мери, а не индивидуално (нпр. 100 кг банатске пшенице); у том случају дужник ће се ослободити ако буде исплату извршио давањем ма којег предмета тог рода у одређеној количини и не може се позивати на пропаст предмета тога рода који су се код њега налазили и којима је он намеравао измирити тражбину.

ГЕНЕТИКА (грч.), наука о наслеђу, у ширем смислу наука о постанку живих бића; испитује прир. и механизам наследног процеса, а посебни су јој задаци да утврди прир. и положај наследних фактора, њихово распоређивање на потомке, њихов рад у изазивању особина организма, њихов узајамни однос и утицај, њихову променљивост; у анализи наследног процеса г. се највише служи методом укрштања (→ бастардирање), али и др. методима; теориски значај г. је утврђивање закона наслеђа, а практичан значај: планско гајење култ. биљака и животиња; од вел. значаја и за човека (→ еугеника, наслеђе). Генетички метод. начин излагања по пореклу, по постанку. Г. психологија, правац у псих. који засновао → Спенсер, а по којем се душевни живот може научно проучити и објаснити само ако се посматра у његовом развићу.

ГЕНЗЕРИК, вандалски краљ (428.-477.); заузео с. Афр. и осн. пространу државу (428.); затим напао на Рим и опљачкао га (455.).

ГЕНИЈИ, (лат.) 1) у рим. митол. лични заштитни духови, невидљиви саветодавци сваког човека, кога прате од рођења до смрти; приносили им се, нарочито на дан рођења, на жртву колачи, вино, тамјан и венци (→ демони). 2) данас особа која показује изузетну оригиналност духа, стваралачку моћ, конструктивну машту, проналазачки дух; првенствено припада ум. Генијалан, нпр. човек који самостално ствара нове култ. вредности у науци, ум., политици, рел., тхн. итд.

ГЕНИТАЛИЈЕ (лат.) → полни органи.

ГЕНИТИВ (лат.), 2. падеж, показује одвајање, припадање, порекло; добива се на питање кога или чега, а стоји без предлога или с предлозима (без, изван, више, до, за, због, итд.); разликује се: присвојни, посесивни г., који казује да нешто припада оном што значи именица у 2. п. (нпр. кућа мога




File: 0257.png---\electroNik\Rasic\-----------------------------------

  • оца); објекативски г. стоји уз глаголску именицу

прелазних глагола, којима је он објекат ако су у личном облику (нпр. васпитавање деце је тежак посао); партитивни г. показује део целине или количине која се казује именицом у г.; стоји уз именице за меру и количину, бројеве и неке глаголе, нарочито безличне (литар млека, 10 дана, нема људи). Г. субјекатски, скраћена споредна реченица чији се подмет ставља у г. као логички, а прирок се исказује глаголском именицом као грам. подмет: лупа кола је непријатна = непријатно је кад кола лупају.

ГЕНОВЕВА св. → Женевјева.

ГЕНОМ (грч.) скуп → гена локализованих у једру, али и цитоплазма може садржавати гене (плазмон). Генотип, скуп свих наследних фактора (гена) садржаних у оплођеној клици; претставља наследну основу (наследну конституцију) 1 организма.

ГЕНРОКУ, доба владавине јап. цара Пунајоши (1681.-1708.), за ког процвале јап. књиж., наука и ум.

ГЕНС (лат.), род. Гентилес, у рим. праву лица која припадају истом генсу.

ГЕНСБОРО Томас (Gainsborough, 1727.-1788.), енгл. сликар, портретист чланова високог друштва и 1 од првих енгл. пејзажиста.

ГЕНТ → Ган.

ГЕНТИЛИ Албериго (1552.-1608.), ит. правник; морао 1579. да напусти Ит. због инквизиције; после кратког бављења у Љубљани и у Нем., отишао 1580. у Енгл., где постао проф. оксфордског унив.; посветио се нарочито међунар. праву; најглавнији је претходник Хуга Гроција; његово дело De jure belli међу најбољима је у ст. правној књиж.

ГЕНУС (лат.), род. G. proximum, најближи виши род; нпр. виши појам који се од њему потчињених појмова разликује само 1 једином ознаком.

ГЕНЦИЈАНА (Gentiana, фам. Gentianaceae); око 400 биљних врста, претежно у план. сев. умерене зоне и Андима Ј. Амер.; обилно заступљене у Алпима ср. Аз., а мање и на Кавказу; већином плавих, ређе жутих, белих или црвених цветова који се затварају веома брзо на облачном времену (G. nivalis затвара се при пролазу сенке облака); веома су осетљиве и према променама тмпт., а реагују затварањем цветова и на мех. дражи (удар, потрес од кише, ветра, града); због лепог цвета свет их радо бере; стога су зак. заштићене у многим државама; на Монт-Евересту, на висини од 5490 м расте G. amoena, с вел. цветом; неке врсте се гаје као украсне. G lutea → линцура.

ГЕНЦИЈЕ, илирски краљ из 2. в. пре Хр., чија држава обухватала цео крај од с. Арб. до Неретве, с престоницом у Скадру; победили га Римљани 168. пре Хр.

ГЕНЦИЈУМ, у рим. праву паралелни систем грађ. права приступачан слободним људима свих народа (jus gentium); створили га претори,. да би регулисали правни саобраћај између других слободних људи и рим. грађана, јер је грађ. право (jus civile) било сакралног карактера и њим се могли служити само прави рим. грађани; у почетку н. века, нарочито у 17. и 18. в., школа прир. права доказивала да се jus g. намеће као право које садржи оне установе на које сваки човек по самом свом рођењу има право независно од државе која је створила правни систем (право слободе, својине, на рад, на брак итд.); списак тих права добио свој израз у декларацији права човека и грађанина; отуда. у Фрц. та права уживају сви странци без обзира на постојање дипломатског реципроцитета.

ГЕНЧИЋ Ђорђе (• 1861.), првак либералне странке; нар. посл. и мин. иностр. дела (1889.) у кабинету Владана Ђорђевића; као противник женидбе краља Александра Обреновића с Драгом Машин, поднео оставку; полит. шеф завере противу краља Александра; у Авакумовића влади био мин. привр.; за време балк. ратова учинио вел. услуге држави заступањем срп. права на Македонију у рус. новинама.

ГЕОГНО3ИЈА (грч.), старији назив за геол., нарочито за петрографију.

ГЕОГРАФИЈА (грч.), земљопис; наука која проучава Земљу, нарочито садашње стање земљине површине; дели се на општу и посебну. Општа проучава поједине појаве; при томе математичка посматра Земљу као небеско тело и проучава њен облик, величину и кретање, затим физ. својства Земље (геофизика) и оријентацију на Земљи са претстављањем земљине површине (картографија); физичка утврђује законитост појава у атмосфери (метеорологија, климатологија), хидросфери (хидрографија) и у рељефу копна (геоморфологија), као и однос између прир. геогр. средине и биљног и животињског света (биогеографија) и човека и његових творевина (антропогеографија); привредна г. је део антропогеогр. који проучава производњу, промет и потрошњу робе на земљиној површини. посматра све геогр. појаве на неком делу земљине површине и утврђује уколико оне одређују одлике тог дела; при томе веће прир. обл. проучава регионална, мање пределе хорологија, државе нолитичка или геополитичка, а ранија полит. стања историска. Г. војна, спец. грана опште г.; проучава геогр. елементе и њихов утицај на вођење рата, на основу чега стратегија израђује ратне планове: назива се и стратегиска. Географска дужина неког места на Земљи, угловно или лучно отстојање подневка (меридијана) тог места од усвојеног почетног подневка; простире се 180° на 3 и И од почетног подневка; према томе да ли је место на 3 и И од почетног подневка, каже се да оно има зап. или и. г. д, За почетни подневак (нулти меридијан) усвојен је гринички (подневак гриничке опсерваторије крај Лондона), али се употребљавају и париски (2°20'14" и. од Грин.) и ферски (по Феру. на Канарским О., 17°39'46" з. од Грин.). Г. ширина, угловно или лучно отстојање упоредника неког места од Земљиног полутара; према томе да ли је место на С или Ј од полутара, каже се да има с. или ј. г. ш. Г. координатни систем, мрежа замишљених линија, подневака и упоредника; служи за одређивање положаја појединих места на земљиној површини. Г. циклус, по теорији амер. геоморфолога В. М. Девиса, рељеф земљине површине изграђује се под дејством ерозивних сила по циклусима, ако ништа не омета развитак, ц. мора да има ове стадијуме: иза почетног рељефа настаје прво с. младости (све ерозивне силе најјаче делују, облици рељефа јако истакнути), затим с. зрелости (силе уравнотежене, облици рељефа ублажени), па с. старости (силе ослабиле, облици снижени), и на крају, кад силе сасвим замру, рељеф добива облик готово сасвим уравњене површине (пинеплен); ако се, међутим, јаве тектонски поремећаји, настаје нов ц. Г. друштво, осн. 1910. на Унив. у Београду; од 1912. издаје своју год. ревију Гласник г. д., а од 1927. и разна посебна издања; осн. и 1. претседник Ј. Цвијић. Г. завод, институт (семинар) при г. отсеку на свим флз. фак. у Југосл.

ГЕОДЕЗИЈА (грч.), наука о премеравању и претстављању на хартији већих или мањих делова земљине површине; учи како се стварају карте и планови земљишта, а бави се и одређивањем облика Земље; по правилима више г. раде се тригонометриске и нивелманске мреже виших редова и премеравају веће површине (држава, бан.), при чему се води рачуна о Земљиној кривини, по правилима ниже г. или топографије раде се мреже нижих и везују за мреже виших редова, премеравају се мање површине (срез, оп.), при чему се сматра да су, у тим границама, све вертикале међусобно паралелне, а површина управна на њих сматра се да је хоризонтална, равна и тангентна на криву површину морског огледала. Геодет, научник који се бави геодезијом. Инжењер-г., сваки инжењер који се бави геодезијом као практичар, било да је: 1) дипломирао на геод. отсеку тхн. фак. или 2) на грађевном отсеку специјализирао геодезију и дипломирао са проширеним програмом. тј. да је израдио дипломски рад и да је положио испит из више геодезије, или 3) дипломирао на грађев. отсеку по редовном програму из др. које струке, па се геод. пракси одао после дипломирања. Геодетска линија површине, најкраћа линија измећу 2 тачке те површине; г. л. лопте су њени вел. кругови. Г. сто, инструмент за брзо графичко снимање терена и цртање карата на самом терену; има углавном: 1) дрвену таблу која је помоћу зглоба везана за статив и 2) метални лењир на којем је причвршћен дурбин са верт. лимбусом за мерење верт. углова; дурбин има кончаницу са константом 1:100 за одре отстојања; употребљава се само за снимања на основи којих се раде гштб. карте у размери 1:200 000, 1:100 000, 1:50 000, или најкрупније 1:25 000; за израду ситуационих планова његова употреба забрањена због нетачности (→ тахиметар). Г. струка у вој. врши ове послове око премеравања и снимања земљишта; израђује карте наше и осталих држ. за вој. потребе.

[Illustration]


File: 0258.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

ГЕОИД, замишљени облик који би наша Земља имала када би на њеној површини била само мирна вода; његов идеалан облик обртни елипсоид. Одређује се хоризонталним површинама, које стоје управно на правац земљине теже (виска); мало отступа од ротационог сфероида (највише 100 м); показује увек конвексну површину.

ГЕОИЗОТЕРМЕ (грч.), површине у унутрашњости Земље на којима је једнака унутрашња земљина топлота.

ГЕОЛОГИЈА (грч.), наука која проучава постанак, састав, структуру и ист. развоја земљине коре; дели се на општу и историску; 1. проучава деловање (стваралачки и разорачки рад) геол. сила, а 2. ист. развића земљине коре. Геолошке оргуље, удубљења у кречњачким стенама испуњена нерастворљивим материјалом; јављају се у нечистим и покривеним кречњачким стенама (поглавито креди), а постају растварањем кречњачких материја у стени. Геолошке формације, фазе у развоју земљине коре; одликују се знатним и важним променама у орг. свету (фауне и флоре), које су констатоване према фосилима, нађеним у седиментним стенама наталоженим у току њихова трајања; њихов временски назив је периода; поједине ф. рашчлањене су на мање одељке: потформације (катове, поткатове итд.) према мање важним фаунистичким разликама; сродне ф. су груписане у групе ф., које носе временски назив доба или ера; хронолошки ред (почев одоздо навише) је овакав:

/* +--------------+-------------+--------------------+ | | | Одељци ф. | | Група | Формација | (сваки с већим | | формација | (периода) | или мањим | |(доба, ера) | | бројем катова) | +--------------+-------------+--------------------+ | | | Кенозоик | | | Квартар +--------------------+ | | | Дилувијум | | 1. Кенозоик +-------------+--------------------+ | | | Неоген | | | Терциар +--------------------+ | | | Палеоген | +--------------+-------------+--------------------+ | | | Горња креда | | | Креда +--------------------+ | | | Доња креда | | +-------------+--------------------+ | | | Г. јура (малм) | | | +--------------------+ | | Јура | Ср. јура (догер) | | | +--------------------+ | | | Д. јура (лијас) | | 2. Мезозоик +-------------+--------------------+ | | | Г.тријас | | | +--------------------+ | | Тријас | Ср. тријас | | | +--------------------+ | | | Д.тријас | +--------------+-------------+--------------------+ | | | Г. перм | | | Перм +--------------------+ | | | Д. перм | | +-------------+--------------------+ | | | Г. карбон | | | Карбон +--------------------+ | | | Д. карбон | | +-------------+--------------------+ | | | Г. девон | | | +--------------------+ | | Девон | Ср. девон | | 3. Палеозоик | +--------------------+ | | | Д. девон | | +-------------+--------------------+ | | | Г. силур | | | Силур +--------------------+ | | | Д. силур | | +-------------+--------------------+ | | | Г. камбријум | | | +--------------------+ | | Камбијум | Ср. камбријум | | | +--------------------+ | | | Д. камбријум | +--------------+-------------+--------------------+ | 4. Еозоик | | | | (Алгонкијум)| | | +--------------+ | | | 5. Архаик | | | | (Азоик) | | |

  • /

ГЕОМЕТАР (грч.), звање које стиче, кад дипломира, ученик геометарског отсека држ. тхн. ср. школе или њој одговарајуће установе у земљи или на страни; код многих тхн. радова квалификовани г. могу бити инжењеру одлични сарадници, а катастарске радове они изводе и самостално.

ГЕОМЕТРИДЕ (грч.-лат.) → грбице, мразовац.

ГЕОМЕТРИЈА (грч.), грана мат. која испитује положај, облик и величину просторних творевина; полазећи од аксиома и дефиниција логичким закључцима, она проучава њихове особине и законитости које доказује у облику ставова. Елементарна г. састоји се од стереометрије (теорије просторних тела) и планиметрије (теорије равних ликова), чије особине испитује било синтетички, сличношћу, симетријом итд., било тригонометријом. Пројективна г. и г. положаја испитују особине које зависе само од међусобног положаја тачака правих и равни појединих тела и ликова, независно од метрике. Нацртна (дескриптивна) г. своди пројицирањем проучавање просторних тела на равна посматрања, у коју обл. спада и перспектива. Засебан положај заузима аналитична г., која применом координатног система испитује особине геом. творевина рачунским путем (анализом) и обратно, даје геометриску претставу тока и промена функције (нпр. једначина у = 2х - 1 претставља праву, док је круг на слици одређен једначином у² + (х - 1)² - 1 = 0); уопште свака линеарна једначина двеју променљивих претставља праву, свака квадратна коничне пресеке, док свака линеарна једначина са 3 променљиве раван, а квадратна: површине 2. степена (елипсоиде, параболоиде, хиперболоиде); из једначина кривих линија и површина изводе се њихове особине, што је предмет диференцијалне г. Г. изборна → изборна г. Геометриски знаци → математички знаци. Г. место, скуп тачака криве линије или површине дефинисан 1 својом особином: круг је г. м. тачака подједнако удаљених од 1 тачке. Г. прогресија, низ бројева код којег 3 узастопна члана чине непрекидну г. пропорцију, или код којег је количник 2 узастопна члана сталан, нпр.: 2, 4, 8, 16... Сабирањем коначног или бесконачног броја чланова г. п. настаје г. ред, нпр.: 1+½+¼+⅛+1/16+... Г. пропорција → пропорција. Г. средина → пропорција, средња вредност. Г. сродност: 2 скупа тачака налазе се у г. с, ако свакој тачки 1 скупа одговара 1 или више тачака др. скупа или обрнуто; сличност, афинитет, колинеарност су специјалне г. с.

ГЕОМОРФОЛОГИЈА (грч.), наука која утврђује облике у рељефу Земљине површине и начин њиховог постанка.

ГЕОПЛАСТИКА (грч.), рељеф Земљине површине.

ГЕОПОЛИТИКА (полит. географија), грана геогр., посматра и проучава стање држава у вези са геогр. стањем њихове територије.

ГЕОПСИХОЛОГИЈА (грч.), наука о утицају времена, год. доба, земљишта и климе на душевни живот.

ГЕОРГЕ Стефан (1868.-1933.), нем. лиричар; 1 од оснивача Листова за уметност (1892.-1919.); гл. дела: Звезда савеза, Ново царство и др.

ГЕОРГИ 1) Г. I Тертер, буг. цар (1280.-1292.), дошао на власт после бекства Ивајла и Асена III; ратовао с Виз. (1284.); био принуђен да призна власт татарску (1285.), што искористио Шишман и отцепио зап. део Буг.; последње год. провео у Виз., куда побегао испред Татара. 2) Г. II Тертер, буг. цар (1322.-1323.), последњи владар из династије Тертера, ратовао несрећно са Виз.

ГЕОРГИЈЕВИЋ Бартоломеј → Ђурђевић Б.

ГЕОРГИКА, Вергилијев дидактични спев о земљр. сточарству, пчеларству и др.

ГЕОРГИНА (Dahlia variabilis, фам. Compositae), украсна биљка; гаји се због цветова; пореклом из Мексика (→ сл.).

[Illustration]

ГЕОРГИОС → Ђорђе I и II грчки.

ГЕОРГИЦЕО Атанасије (1. половина 17. в.), књиж., Сплићанин; уживао велики углед; био саветник цара Фердинанда II; штампао 1635. Писни с муз. делом, веома важне за нашу муз. нар. културу; дао још 2 оригиналне мање значајне ствари и прераду Кемписова Наслидовања Исукрстова.

ГЕОСТАТИКА (грч.), наука о отпорности (јачини) тела.

ГЕОТЕРМСКИ СТУПАЊ → Земљина топлота.

ГЕОТРОПИЗАМ (грч.-лат.) → покрети биљака.

ГЕОФАГИЈА (грч.), једење земље, веома раширена навика код примит. народа у свим деловима света; једу се глинасте немасне земље, вероватно из потребе за уношењем минер. соли у тело.


File: 0259.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------


<sp>ГЉИВЕ</sp>


[Illustration]

I. ЈЕСТИВЕ: 1. Рујница (Lactarius deliciosus). 2. Благва (Amanita caesarea). 3. Рудњача (Agaricus. Psalliota campestris). 4. Лисичица (Cantharellus cibarius). 5. Цепача (Amanita vaginata). 6. Пуза (Armillaria mellea). 7. Цаница (Clavaria aurea). 8. Сунчаница (Lepiota procera). 9. Срњача (Hydnum imbricatum). 10. Вргањ, варгањ (Boletus edulis). 11. Рани хрчак (Gyronitra esculenta). 12. Смрчак (Morchella esculenta).

II. ОТРОВНЕ: 13. Пантеровка (Amanita pantherina). 14. Зелена пупавка (Amanita phalloides). 15. Мухара (Amanita muscaria). 16. Бела пупавка (Amanita phalloides, var. verna). 17. Бљувара (Russula emetica), 18. Лудара (Boletus satanas). 19. Ковара (Boletus luridus). 20. Лажна рујница (Lactarius torminosus).



File: 0260.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

ГЕОФАКТОРИ (грч.-лат.), чиниоци који условљавају геогр. појаве и одређују пределе на Земљиној површини.

ГЕОФИЗИКА (грч.), наука која у ужем смислу проучава физ. својства Земље као тела, а у ширем све физ. појаве на Земљи, тј. обухвата и сву физ. → геогр.

ГЕОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ, геоцентризам, раније схватање да је Земља средиште целе васионе и да око ње круже сва остала небеска тела.

ГЕПАРД (Acinonyx), вел. мачка високих ногу, слабо увлачљивих канџи, мале главе и шарене длаке; живи у степским крајевима Аз. и Афр., може се припитомити и обучити лову.

ГЕПИДИ, герм. племе које прво помагало Атилу, а затим се населило у Дакији, где су га, на потстрек Јустинијана, уништили Лангобарди (6. в.).

ГЕРА, менула (Smaris vulgaris), морска риба, дуга до 20 см, опружена обла тела, на хрпту оловно-смеђа, доле бела, на боковима по 1 тамна мрља; живи на дну мора уз наше обале и по дубинама; добра за јело.

ГЕРАНИЈУМ (Geranium, фам. Geraniaceae), биљни род, богат врстама; радијални цветови са 5 чашичних и 5 круничних листића, 10 прашника и 5 плодових листића; плод чаура; има доста украсних биљака; најчешћи здравац (G. macrorrhizum).

ГЕРАРДОВЦИ → браћа заједничког живота.

ГЕРАСИМ, пећки патријарх, рођак Мехмеда Соколовића, на управи црк. 1574.-1580. и 1586./7.; оставио траг смишљеног рада у црк.

ГЕРБА Раде (1848.-1918.), аустр. ген. и вој. писац; учествовао у окупацији Б. и X.; због отворених наклоности према срп. вој. пензионисан (1912.).

ГЕРБИЋ Јован (1736.-1788.), сликар, учио у Рус., радио иконостасе по Лици и Далм.

ГЕРБИЧ Фран (1840.-1917.), слов. музичар, оперски певач, проф. певања; компоновао оперу Крес, црк. и световне песме, хорове и др.

ГЕРВИНУС Георг Готфрид (1805.-1871.), нем. професор, публ., нар. посл., историчар, нарочито књиж., изразит либерал; гл. дела: Историја нем. поезије, Историја 19. в.

ГЕРГЕЈ Артур (Görgey, 1818.-1916.), мађ. револуционар и војсковођ; узео видног учешћа у мађ. буни (1848.-1849.); предао се Русима код Вилагоша.

ГЕРГОВИЈА, место у Галији где Цезар претрпео пораз од домородаца, 52. пре Хр.; данас Мон Жергови код Клермон-Ферана.

ГЕРЕН Морис (Guérin, 1810.-1839.), фрц. писац романтичне епохе; Кентуар (песма у прози).

ГЕРЕС Јозеф (Görres, 1776.-1848.), нем. политичар и историк; гл. дело: Хришћанска мистика.

ГЕРИЛА (шп.), четничко ратовање на војишту где је могућна само употреба малих делова војске; нар. устанци су обично упочетку герилски.

ГЕРИНГ Херман (Göring, • 1893.), нем. политичар; од 1912. нем. официр и авијатичар у свет. рату; као заповедник нац.-социјалистичких јуришних одреда (S. A.) рањен у минхенском пучу (1923.), после чега живео у Ит. и Швед. (1924.-1928.), затим помилован, вратио се у Нем. и постао прво претседник Рајхстага (1932.), а после Хитлерова преврата и претседник пруске владе и мин. за авијатику.

ГЕРИОН, по грч. митологији: чудовиште с 3 главе, 6 ногу, 6 руку и 6 крила, које у Шп. убио Херакле; том приликом Херакле прекинуо везу између Евр. и Афр. и отворио Гибралтар.

ГЕРИП (нем.), линије на картама које везују највише план. врхове, или најниже тачке, те дају само општи преглед, костур, рељефа на картама.

ГЕРИЦИ Антун, сликар из 2. половине 15. в.; радио декоративне слике у вел. дворани и на фасади ст. градске општине у Љубљани.

ГЕРЛ (енгл. girl: девојка), чланица групе одређеног броја играча, која у модерним мјузикхолским ревијама заменила балетни хор; њена игра, уз пратњу синкопиране муз., састављена од пластичне и модерне ум. игре, акробатике, еквилибристике и салонских игара; први је увео енгл. играч Џон Тилер.

ГЕРЛИЦ, варош (86 000 ст.) у Нем., тржиште за житарице, инд. мотала и керамике; музеји и библт.

ГЕРЛОС, р. у Тиролу (Аустр.), притока Зиле.

ГЕРМАН → Ђерман.

ГЕРМАНИ, нар. породица ариске групе народа, коју чине: Немци, Холанђани, Енглези, Швеђани, Норвежани с Исланђанима, Данци, Фламанци и Фризи; од ст. Г. истакли се Лангобарди, Готи, Вандали и Гениди; порекло њихова имена није објашњено: долази вероватно од основе га- ермана = народ, сународници; ст. постојбина: Скандинавија, Данска, Шлезвиг-Холштајн и сев. Нем., одакле почело ширење у бронзано доба; ширили се на све стране, нарочито на 3, Ј и И (на рачун Келта, Илира и Сл.); делили се по жупама без заједничког имена и свести о заједници; у сваком селу било по 1 или неколико братстава; братство чинило темељ друштв. организације; по више жупа чинило већу обл., државу; имали 3 сталежа; слободне, полуслободне и робове; бавили се земљр. (пшеница, јечам, просо, раж, лан, конопља итд.), али гл. извор хране били сточни производи; м. се бавили око стоке, ж. обрађивале поља; кућа била једноодељна, ношља једноставна: вунен или крзнен огртач, сукња, доња хаљина, гаће, опанци код м., огртач, појас, марама на глави, доња хаљина и ципеле код ж.; образовање појединих данашњих герм. народа пада у разна времена ист. доба и у вези је са сеобама; у погледу расних особина, превлађивао нордиски тип. Германски језици, грана индоевр. ј., спада у групу → кентум јез.; дели се на а) сев.-г.: норвешки. дански, исландски, швед.; б) и.-г.; готски; в) зап.-г.; енгл., фризиски, нем., хол., фламански. Г. религија, развила се под разним утицајима; упочетку вера у више силе и прир. појаве; против злих сила заштитна средства: кукасти крст, чекић (бога Тора); после се раширила вера у демоне, богове, конкретна бића и у будући живот; гл. бог Водан (нордиски Один), бог ветра и мртвих, Донар, бог грмљавине, и Тор; богиње: Фрија, жена Воданова, Нертус, Хела; у то време Г. веровали да је сва Земља насељена духовима, вилама (елфе), вештицама, валкирама, дивовима; обреде обављали у св. гајевима, врачали кроз руна и прорицали по коњском рзању и лету птица.

ГЕРМАНИЗАМ, погрешка против јасности стила: употреба непотребних нем. речи и израза: нпр. грао, шнајдер, шнешуе; без да је знао; имали што јести. Германизација, претапање других народа у Германе, Немце; били јој изложени нарочито Зап. и Јж. Сл. Германист, научник који се бави герм. филологијом. Германска филологија, германистика, наука о герм. језицима и књиж. у ужем смислу, о духовном животу у ширем.

ГЕРМАНИЈА, нем. краљевина, осн. 843., после распада државе Карла Вел.; 1. краљ био Карлов унук Лудвиг Нем., а последњи Отон I Вел. Германска конфедерација, образована на бечком конгресу од 36 обновљених нем. државица и 3 слободна града; на челу конфедерације налазио се аустр. цар.

ГЕРМАНИЈУМ, хем. елемент (Ge), метал, атомска тежина 72,5, спец. тежина на 20° 5,47; топи се на 958°; крт, кристалише у регуларном систему; раствара се у царској води; азотна киселина га оксидише до оксида GеО₂.

ГЕРМАНИК, син Тиберијева брата Друза, посинак Тиберијев, ожењен Агрипином Старијом; био војвода у Герм., где храбро ратовао; сахранио рим. војнике изгинуле у Теутобуршкој Шуми; умро изненада у Антиохији 16. г.; сумња се да је отрован по Тиберијевом налогу.

ГЕРМАНСКО-БАЛТИЧКИ КАНАЛ везује Амстердам (Хол.) са Балтичким М.; дуг 27 км, широк 300 м (код Амстердама), а дубок 10 м.

ГЕРМАНСКО (НЕМАЧКО) МОРЕ → Северно М.

ГЕРМИНАЛ, герминативан (лат.), који се односи на клицу (герму). Герминалија, полне жлезде.

ГЕРМИСТН, варош (46 000 ст.) у Трансвалу (Афр.) у обл. богатој златом, недалеко Јоханесбурга, с којим везана и жел.

ГЕРНЗИ, острво (78 км²) у Ламаншу (припада Нормандиским О.); стан. (38 000) се баве земљр., воћарством и виноградарством.

ГЕРО (900.-965.), нем. маркгроф у И. Марки; помиње се у Нибелунзима.

ГЕРОВ Најден (1823.-1900.), буг. књиж., филолог и нац. радник; осн. тзв. Пловдивске правописне шк.; гл. дела: спев Стојан и Рада (1. већа поема на буг. нар. јез.) и Речник буг. јез.

ГЕРОНТИ, у Спарти старци преко 60 год., бирани на цео живот; састављали краљ. савет (герузију).*

ГЕРОНТОФИЛИЈА (грч.), склоност сексуалном општењу са ст. особама.

ГЕРСТЕКЕР Фридрих (Gerstäcker, 1816.-1872.), нем. писац популарних романа о егзотичним путовањима. нарочито по Амер.

ГЕРУЗИЈА, сенат у Спарти којем претседавали краљеви; био састављен од 28 стараца (→ геронти).

ГЕРУНДИВУМ (лат.), глаг. придев футура пасивног (нпр. Carthago delenda est = Картагина има да буде разорена). Герундијум (лат.), у лат. јез. глаг. именица у разним падежима једнине, осим номинатива, место којег служи инфинитив (нпр. modus loquendi = начин говорења).

ГЕРХАРД Вилхелм Кристоф Леонхард (1780.-1858.), трговац из Лајпцига, љубитељ књиж. и науке; издао у Лајпцигу на нем.: Вила, срп. песме и јуначке приче, превод срп. нар. песама; у раду му помагао Сима Милутиновић, од кога такође превео 1 одломак из Србијанке.

ГЕРШИЋ Глигорије (Гига) (1842.-1918.), истакнут


File: 0261.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

правни писац, политичар; узео живо учешће у омладинском покрету и стога отпуштен 1867. из службе; поново враћен 1868. за проф. Вел. школе; стручњак за рим., држ. и међунар. право (поред многих расправа, објавио дипломат. право, ратно право, институције итд.); члан Срп. кр. акад. наука (од 1890.); у политици био најпре уз Ј. Ристића; затим се придружио напредњацима око Видела (1880.), па радикалима (1881.), у чијим владама био у 3 маха мин. правде (1887., 1889., 1891.).

ГЕС, група индијанских народа (→ Ботокуди) у и. Браз.; нешто даље од обале Атланског Ок. узан појас држе Тупи; код свих гл. занимање лов.

ГЕСЕН, Гошен, област у Д. Ег., у којој били настањени Јевреји.

ГЕСЛЕР, намесник аустр. цара у Швајц., који својим злостављањем изазвао побуну и био убијен од Вилхелма Тела.

ГЕСНЕР Саломон (Gessner, 1730.-1788.), нем. сликар и песник идила, из Цириха; превођен и код нас.

ГЕСТ (лат.), покрет тела, нарочито руку, којим се даје јачи израз говору. Гестикулација,* употреба гестова у говору; игра покретима и изражајним кретањем; у пантомимама се њом оваплоћава ток догађаја, а у глуми се њоме подвлачи, појачава или тумачи ум. говор. Гестикулациони говор, споразумевање знацима, споразумевање гестовима руку и лица, у вел. употреби код примит. народа; служи споразумевању у лову, а и између племена разних језика; његових остатака има и код образованих народа: гестови којим се попраћа говор, нпр. одмахивање руком, дозивање руком, покрети главом у знак потврде или одрицања и сл.; особиту примену има код споразумевања глувонемих. Гестикулирати, употребљавати много гестове у говору.

GESТА ROMANORUM (лат.: Дела Римљана), наслов збирке легенди и прича с моралном тенденцијом, од непознатог писца; постала око 1300. вероватно у Енгл.; преведена и на наш језик.

ГЕСТРИН Фран (1865.-1893.), слов. песник; претеча натурализма у слов. књиж.; чувена његова Балада о препелици.

ГЕТА, рим. цар (211.-212.); делио власт са својим братом Каракалом, који га погубио.

ГЕТА, Геталанд → Јета. .

ГЕТАЛДИЋ 1) Бернард (Брња), дубровачки биограф 16. в.; доминиканац; његово дело о знаменитим Дубровчанима пропало. 2) Марин (1566.--1626.), дубров. математичар; његова експериментална мерења специфичних тежина спадају у 1. радове ове врсте; разрадио питања примене алгебре на геом.; тим створио 1 од најозбиљнијих дела за решавање геом. задатака помоћу анализе; у том погледу претходник Декарта, творца аналитичне геом.; бавио се и испитивањем кривих линија 2. реда у духу ст. грч. научника и применом парабола на огледала. Гл. дела:Promotus Archimedis seu de variis corporum generibus, gravitate et magnitudine comparatis (1603.). 3) Франо, песник дубр. 17. в.; био вероватно духовник; спевао Разговор између спаситеља и душе.

ГЕТЕ Јохан Волфганг (Goethe, 1749.-1832.), највећи нем. песник и најкрупнија личност у светској књиж. за последња 2 века; студирао права у Лајпцигу и Страсбургу, провео кратко време у судској пракси, затим прешао у Вајмар као лични пријатељ војводе Карла Августа и заузимао разна звања до мин.; тамо и умро; као универзалан геније и либералан човек широке културе, он је још за живота убрајан у најславније личности у Евр.; методичан у свему, умео је да обузда своју бујну нарав, што му је омогућило да од силовитог генија постане мудар и ведар класичар, под утицајем ант. уметности; бавио се сликарством и науком (метеор., геол., биол., оптиком и остеологијом) и поставио у њој занимљиве хипотезе, али светски глас стекао књиж. творевинама, које се одликују дубином осећања, непосредношћу, бујном маштом и пластичним приказивањем; писао драме, романе, песме, епове и путописе; као песник истакао се као 1 од највећих лиричара свих времена; од драма су му најчувеније: → Фауст, → Гец од Берлихингена, Клавиго, Егмонт, → Ифигенија, Торквато Тасо, од романа: Страдања младог Вертера (најпопуларније од свих дела), Вилхелм Мајстер, Изборне сродности; од епова: Херман и Доротеја и Лис Рајнеке, а од путописа: Италијанско путовање; значајна му и аутобиографија: Из мог живота, у којој дао културну слику свог доба; нас задужио одличним преводом Хасанагинице и приказивањем наших нар. песама.

[Illustration]

ГЕТЕБОРГ → Јетеборг.

ГЕТИ, вел. трачанско племе око д. Дунава; у доба рим. владавине нестало их сасвим.

ГЕТИНГЕН (Göttingen), варош (42 000 ст.) у Хановеру (Нем.) с лепо развијеном инд. (хир. инструменти, шећер, ткст.); унив., звездара, библт., музеји.

ГЕТО (ит.), раније у градовима Ит.., Нем. итд. одређени кварт где су Јевреји смели становати.

ГЕТСИМАНИЈА, врт у подножју Маслинове Горе, близу Јерусалима, где Христос радо боравио са ученицима; ту и ухваћен.

ГЕТУЛИ, берберско племе у с. Афр. у ст. в.

ГЕХЕНА (јевр.), пакао.

ГЕЦ 1) Јован (1819.-1878.), вој. встеринар и проф. хипологије у Арт. шк. (ст. Вој. акад.), писац 1. вет. књ. на срп. језику (Хипологија, 1862.). 2) Милутин (• 1896.), ветеринар; претседник вет. удружења, ур. Јсл. вет. гласника; писац више расправа и популарних чланака из вет. и сточарства; за Свезнање обрадио ветеринарство. 3) од Берлихингена (Götz v. Berlichingen), нем. витез († 1562.), прослављен истоименом драмом.

ГЕЦАН Вилко (• 1893.), сликар; живео више год. у Амер.; слика на платну и стаклу, ради и графику.

ГЕЏА (тур.), простак, сељак; првобитно: мали, незнатан.

ГЕШОВ Иван Е. (1851.-1924.), буг. политичар, претседник владе; радио на остварењу балк. савеза 1912.

ГИБАНИЦА, тесто справљено од дебљих печених листова, полаганих наизменично са сиром и кајмаком; пече се у тепсији.

ГИБЕЛИНИ, полит. странка у средњев. Ит.; пристајала уз нем. императоре против папа; сачиња*вала је новчана аристократија.

ГИБЕР ДЕ НОЖАН (Guibert de Nogent, 1053.-1124.), фрц. бенедиктинац, историчар; дело: Историја крст. ратова.

ГИБЕРТИ Лоренцо (1378.-1455.), ит. вајар; 1 од зачетника ренесансе; значајна и чувена бронзана врата с рељефима које израдио за крстионицу у Фиренци.

ГИБОН (Hylobatus), 1 од претставника антропоидних мајмуна у ј. Аз., веома дугих руку и мале главе; храни се биљном храном.

ГИБОН Едуард (Gibbon, 1737.-1794.), енгл. историчар* писац монументалне Историје опадања и пада римске империје.

ГИБОНС Орландо д-р (Gibbons, 1588.-1625.), енгл. композитор, органист краљ. капеле; компоновао: службе, химне, мадригале, муз. за вирџинал и др.; његова дела претстављају врхунац полифоног стила енгл. црк. муз.

ГИБРАЛТАР, брит. колонија (5 км², 21 000 ет.) на ј. рту Шп.; поморско утврђење на високој обали; служи као стратегиска база за заштиту пролаза кроз Гибралтарски Мореуз,* који спаја Сред. М. с Атланским Ок. (13-37 км широк, 300 м дубок).

[Illustration]

ГИГ 1) мидски краљ; као млад пастир имао прстен који га чинио невидљивим; дошао на двор мидског краља Кандаула, постао његов доглавник, па га убио и заузео његов престо; осн. династију Меринада. 2) (енгл.), шк. чамац, врста јоле, широк и тежак; служи за учење. 3) чамац лаке конструкције и лела облика, резервисан за команданта брода.

ГИГАЉЕ, ходаљке, штуле, 2 дуже мотке с кукама или пречкама при крају, на које се стаје ногама; служе за кретање по мочварама, код деце и за


File: 0262.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

игру; познате код ст. Грка; данас у употреби особито у Хол., у фрц. области Ландима и у неким нашим крајевима.

ГИГАНТИ, у грч. митол. дивови које изродила Гаја, богиња Земље; напали богове, али побеђени; њихова битка, гигантомахија, била претстављена на чувеном пергамском олтару. Гигантизам → дивовски раст. Гигантски, џиновски, дивовски.

ГИГЕС, један од Уранових потомака, чудовиште са 100 руку.

ГИДРАН, раса коња, полукрвна ар.; води порекло од пастуха Г. увезеног 1816. из Ар. у ергелу Баболну (Мађ.); постала укрштањем с пунокрвним ар., а доцније и с полукрвним енгл. коњима; ср. величине, темељан, беспрекорних копита, око 162 см висок; тип јахаћег и ср. теглећег коња за пољопр.; данас раса распрострањена у Аустр., Мађ., Рум. и код нас.

ГИЗ (Guise), млађа грана лоренских војвода, чији се чланови истакли као одлучни браниоци католичанства у доба верских ратова у Фрц.; најчувенији: Франсоа Лоренски (1519.-1563.), одличан војсковођ, потукао вој. Карла V код Меца и отео Енглезима Кале; Анри (1550.-1588.), син претходног, управљао вартоломејском ноћи у Паризу; убијен по наредби Анрија III; и Луј Лоренски (1555.-1588.), брат претходног, кардинал, убијен сутрадан по погибији старијег брата.

ГИЗЕХ, место у Ег.; на Нилу, према ст. Каиру; у близини вел. пирамиде и рушевина ст. Мемфиса.

ГИЗО Франсоа (Guizot, 1787.-1874.), фрц. политичар и историчар; као мин. Луја-Филипа изазвао реакционарним мерама револуцију у Паризу 1848.; написао: Историју енгл. револуције, Историју евр. цивилизације и Историју Француске.

ГИЈЕНА, Гујана (Guyenne), у ср. в. предео у Фрц. у долини река Жиронде, Гароне и Дордоне; око ње се, после 2. удаје Елеоноре Аквитанске, дуго отимале Фрц. и Енгл.; спојена с Фрц. за владе Шарла VII, који је отео од Енглеза 1453.

ГИЈО Жан Марија (Guyau, 1854.-1888.), фрц. филозоф; учио да се ове што постоји налази у сталном развоју, па да је, према томе, развитак живота циљ природе, а уједно и најопштији морални зак.; гл. дела: Нацрт науке о моралу без обавезе и без санкције, Безверство будућности.

ГИЈОМ Џемс (1844.-1916.), швајц. анархист и осн. Јурске федерације; написао: Историју I. Интернационале, у којој приказао развој унутарњих сукоба у њој.

ГИЈОМА Мари Луј Адолф (Guillaumat, • 1863.), фрц. ген.; учествовао у колонијалним ратовима; 14./12. 1917. -- 14./6. 1918. командовао савезничком вој. на солунском фронту; за то време донесена одлука, израђен план и извршене припреме за офанзиву на том бојишту, али пре но што је она отпочела, Г. постављен за гувернера Париза.

ГИЈОТИНА, справа за отсецање главе, названа по члану фрц. конвента д-ру Жозефу Гијотену (Guillotin, 1738.-1814.), на чији је предлог у Фрц. уведена 1792. (први пут дејствовала 25./4. 1792.); постала гл. оруђе терора у фрц. револуцији; доцније усвојена, осим у Фрц., још у неким државама као начин извршења смртне казне.

ГИКА (Ghika), рум. породица из које су најчувенији: 1) Георг III, господар Влашке (1774.-1777.). 2) Јон (1817.-1897.), кнез Самоса (1856.-1857.) и рум. мин.

ГИКИ 1) Арчибалд (1835.-1924.), енгл. геолог и директор Геол. музеја у Лондону; бавио се израдом геол. карата и написао уџбеник геол. 2) Пемс (1839.-1915.), енгл. геолог, бавио се нарочито испитивањем леденог доба и о томе написао чувену књ.

ГИЛБЕР Вилијам (Gilbert;, 1540.-1603.), енгл. физичар. По њему гилбер, јединица магнетомоторне силе у апсолутном електромагнетном систему CGS; једина јединица магнетомоторне силе која се употребљава.

ГИЛГАМЕШ, нар. еп код Вавилонаца о њиховом митском краљу Г.; садржи међу осталим и вавилонску причу о потопу света.

ГИЛДА (нем.), прва средњев. радничка удружења за узајамну помоћ, затим удружења трговаца или ум.; допринела много појави комуналног покрета у Евр.

ГИЛИП, спартански војвода, у доба пелопонеских ратова потукао Атињане код Сиракузе; после пада Атине оптужен да је део плена задржао за себе, због чега драговољно отишао у изгнанство.

ГИЉАНЕ → Гњилане.

ГИЉАЦИ, ст. сибирски народ (свега 4 000) око ушћа Амура и у сев. делу Сахалина; полуномадски рибари, шаманисти; обожавају медведа.

ГИЉЕВО, висораван, ј. од Сјенице (Зетска Бан.); највиши вио Крстача (1 573 м).

ГИЉОТИНА → гијотина.

ГИЉФЕРДИНГ Александар Ф. (1831.-1872.), рус. славист и словенофил; почео у младости да се бави прошлошћу балк. Сл.; своје студије проширио у Б. и Х. и Ст. Србији, о којима 1859. објавио веома користан путни извештај: Босна, Херц. и Ст. Србија; био рус. конзул у Сарајеву; његови научни радови имају још увек извесног научног интереса.

ГИМЕРА Ангел (Guimerá, 1849.-1924.), каталонски песник (са Канарских О.); објавио неколико збирака песама; оживео романт. драму у стиховима (Гала Плацида, Јудита из Велпа, Исус из Назарета); под утицајем Хауптмана и Судермана писао модерне драме (Марија Роза); његова драма У долини, као либрето истоимене Алберове опере, имала евр. успех.

ГИМИЛ-СИН, владар града Ура (око 2390.-2380. пре Хр.), Дунгијев унук, подигао дуг зид у Г. Сирији да би одбранио земљу од непр. напада.

ГИМНАЗИЈА, код ст. Грка вежбалиште; место за гимнастику; тип ср. школе под именом г. постао у доба обнове, као последица хуманизма, али се у току времена стално мењао; код нас постоје 3 типа: реална, класична и реалка; могу бити потпуне са 8 разреда и непотпуне са 4 разреда; обе могу бити м. и ж., а мешовите само по потреби; задатак им да ученицима дају складно развиће њихових способности, више опште образовање, претходну спрему за школовање на унив. и високим шк., навику на рад и ред и да образују карактер; за пријем у г. полаже се пријемни испит, за прелаз у вишу г. нижи течајни испит, а да би се свршила мора се положити виши течајни испит; наставници се деле на проф., супленте и уч. за вештине, са директором на челу завода; ученици могу имати своја друштва ради личног усавршавања, сем таквих која су на племенској или верској основи; свих врста г. било крајем 1934. свега 168 о 89 459 ученика (58 752 м. и 30 627 ж.) и 4 314 лица наставног особља.

ГИМНАСТИКА (грч.: гимназо = вежбам го), скуп свих телесних вежби за јачање и очвршћавање тела; у ужем смислу: вежбање по извесном систему, спојено са справама; позната код свих, па и најстаријих народа; од примит. покрета развила се до савршених вежби; настала из прир. потребе одржавања живота, борбе са зверовима и међусобне борбе људи; код аз. народа већином као припрема за рат у разним облицима, изузев код Кинеза где била здравствена; код Грка била део васпитног система који познавао само 3 предмета: грам., муз. и г. као основ снаге и телесне лепоте омладине, извор вајарске ум.; младеж се у гимназиону вежбала у играма, такмичењу (→ пентатлон), а врхунац развитка проузроковале → олимпијаде; Грци имали и гимн. друштва; Римљани познавали спортске игре и вежбања, али им нису посвећивали много пажње; уместо њих се развила професионална г. (→ атлете, гладијатори), извођена у вел. циркусима; у ср. в. раширило се витештво (→ турнири), али систематског вежбања није било; н. в. донео н. тежње у г.; под утицајем педагога Русоа и Песталоција развили се разни гимн. системи, а г. се поделила у 2 гране: спорт и вежбе на справама; али скоро сви гимн. системи гаје и једно и друго; данас познати швед., нем. и соколски систем заједничког вежбања, а затим и индивидуални: Милеров, Прошеков, Лабанов, ритмичка г., изражајна г., Бодеов систем и др.; у неким од њих одвојена женска г., а у многим заједничка са мушком: у најновије време г. постала неопходна потреба градског стан. због лошег утицаја цивилизације на здравље и телесни развој, па и државе преузеле бригу о физ. васпитању; са г. се почиње од 7. год. у циљу да се дете навикне на правилни став и држање тела, кичменог стуба, рамена и плећа, да потпомогне правилан развој и проширење грудног коша и навикне на правилни став при седењу; на г. се треба привићи и радити је с прекидом и одмором; најкориснија јутарња г. Гимнастичко дисање, средство за развој грудног коша код деце која се брзо задувају; састоји се у дубоком и лаганом удисању и издисању ваздуха; изводи се на чистом ваздуху у лежећем или стојећем ставу; при удисању опружене руке привлаче се прсима, при издисању руке се испружају напред. Г. друштва, удружења осн. са сврхом да своје чланове извежбају по одређеном систему; позната код ст. Грка, носе обично назив витешких личности (код нас: Соко, Душан Силни, Обилић, Орлови, Макаби итд.); организована безмало у свим државама. Г. игре, битни део телесног вежбања који допуњује систематску гимнастику; веома омиљен начин да се телесне вежбе споје са занимљивим начином такмичења, играња, витештва итд.; ст. колико и човечанство, данас разрађене у безброј врста, особито у Амер.; углавном


File: 0263.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

се деле на такмичарске и забавне; у нашим нар. песмама опеване као забава јунака и витезова. Г. системи, правац телесног вежбања заснован на фзл. проучавању развитка тела, у вези с утицајем прир. и околине; има их много, деле се на прир. (тј. без нарочитих средстава) и вештачке, којима се постиже телесно савршенство спајањем прир. вежбања са вежбањем помоћу справа; код ж. система превлађује често и естетика у покретима, а нарочито ритам, па се обично спаја вежба са муз.; познати г. с.: швед., нем., Хебертов, Далкрозов, соколски или Тиршов, који заведен код нас, Г. справе, вештачке направе за извођење разних вежби, измишљене ради разноликости и усавршавања телесних вежбања; деле се на: 1) с. које дижемо (бучице палице, буздовани, терети, вијача, заставе, ракет итд.), 2) с. које бацамо (камен, кугла, лопта, дискос, копље, кладиво, граната), 3) с. на којима се вежба (вратило, разбој, коњ, сто, карике, трапез, рибстол, лестве, пењала, скије, клизаљке, ходаљке итд.); могу бити: помичне и непомичне, а према висини: дохватне и доскочне. Г. школе, постоје као сталне установе код свих култ. народа; у Фрц. Жоанвилска г. ш., у ЧСР Стална предњачка шк. (Тиршов дом), у Берлину Висока шк. за телесно вежбање, итд.; код нас издана уредба о осн. Високе шк. за тел. васпитање, али још није отворена.

ГИМНОСПЕРМЕ (Gymnospermae), пододељак цветница (антофита, фанерогама); семе им голо (није укрито у плодници, јер немају карпела); извесна својства (спороофилне цвасти, редуциране архегоније, сперматозоиди код Cycas и Ginkgo) указују на блиско сродство са вишим папратима; г. су и геол. старија група биљака од ангиосперама, а млађа од папрата; обухватају више класа (Pteridospermae, Bennettitinae, Cordaitinae, Cycadinae, Ginkgoinae, Coniferae, Gnetinae) од којих су прве 3 само фосилне; рецентне г. су дрвенасте биљке; лишће им траје већином више год. и има склерофилну структуру; у дрвеном делу стабла и корена код већине само трахеиди као спроводни елементи за воду и минер. материје; г. се одликују секундарним дебљањем; садрже често слузи или смоле; цветови им једнополни, а код Gnetinae знаци хермафродитизма; између опрашивања и оплођења протиче много времена; ембриони обично са већим бројем котиледона; плодови у виду шишарица (бор), бобица (клека), арилокарпија (тиса); за наше крајеве важни четинари (Coniferae).

ГИНГАН (енгл.), пругасте, кариране и шарене тканине од памука, израђене делимично од обојених жица.

ГИНГИВА (лат.) → десни. гингивитис, запаљење десни. Г. атрофиканс, састоји се у повлачењу и ишчезавању десни са нестајањем алвеоле и оголићавањем корена зуба који постају осетљиви на хладно и слатко; лечење: чишћење зуба, отстрањење зубног каменца и туширање са лаписом. Г. маргиналис, са гингивом која отечена, црвена и крвари у околини 1 или више зуба; узрок нечистота и зубни камен; лечење: очишћење зубног камена и зуба и испирање са 2% раствором борне киселине. Секундарни г., код тровања оловом, живом, код шећерне болести; престаје отклањањем узрока. Г. хипертрофика, с деснима отеченим и тамноцрвеним око појединих или код свих зуба; хипертрофија често интензивна, да гингива прикрива зубе; лечење: чишћење зуба од камена, туширање раствором хлорцинка, термокаутеризација или ексцизија набујале слузокоже.

ГИНЕЈА → Гвинеја.

ГИНЕКОКРАТИЈА (грч.), владавина жена; ст. писци често говоре о народима код којих владају жене, мешајући са тим → матријархат; г. није нигде поуздано утврђена. Гинеколог, лекар специјалист за ж. болести. Гинекологија, наука која проучава обољења ж. полних органа. Гинекомастија, урођена или задобивена аномалија мушкарца са јако развијеним дојкама као у жена; у неким случајевима дојке луче и млеко; у урођеним случајевима м. полни ограни закржљали; задобива се после повреда, запаљење или кастрације. Гинекофобија, страх од жена. Гинецеум, скуп свих тучкова у 1 цвету (→ тучак).

ГИНИ (енгл. guinea, фрц. guineé, гине), првобитно (1662.-1818.) гл. енгл. златан новац, кован од злата из Гинеје; сада вредност од 21 шилинга.

ГИНИЋ Димитрије (1873.-1034.), глумац; био члан разних путујућих поз. дружина и поз. у Вараждину, Сарајеву, Цетињу, а од 1915. и Нар. поз. у Београду; одличан карактерни глумац у нар. комадима, од којих многе и режирао.

ГИНКО (Ginkgo biloba, фам. Ginkgoaceae), и. аз. дрво, лепезаста листа, који опада ујесен; код нас се гаји по вртовима.

[Illustration]

ГИНМЕР Жорж (Guynemer, 1894.-1917.), фрц. авијатичар, прославио се за време свет. рата; оборио 54 непријатељска аероплана.

ГИНТЕР (Günther) 1) Агнес (1863.-1911.), нем. књижевница; у роману Светица и њена будала дала исповест 1 душе. 2) Јохан Христијан (1695.-1723.), нем. песник; његова лирика чини прелаз између барокне поезије и модерног песништва. 3) Сигмунд (1848.-1923.), нем. географ; бавио се поглавито нет., мат. геогр. и геофиз.

ГИНЦКЕЈ Карл (Ginzkey, • 1871.), аустр. писац; песничке збирке: Завичајни звуци, Баладе из ст. Беча; у романима Јакоб и жене и Фогелвајде претеже лирски тон; у доцнијим романима и новелама (Росита, Бог и глумица) има више епског даха.

ГИЊОЛ, гл. лице фрц. марионета с краја 18. в.; поз. Гран Г. у Паризу је »поз. ужаса«, које изводи, поред гротескних комедија, једночине с драстичним натурализмом у приказивању.

ГИПИЈУС Зинаида (• 1869.), рус. песникиња, публ. и критик (псеудоним А. Крајниј); припада старијој генерацији рус. символиста; песме прожете рел.-мистичким расположењем.

ГИПС (грч.), садра, сулфат калцијума с кристалном водом (CaSO₄ . 2H₂O), моноклиничан минерал; безбојан; бео или разно обојен, често у лепим кристалима; јавља се влакнаст, љуспаст итд.; зрнасти млечнобели варијетет зове се → алабастар; на тмпт. од 120° губи 2/3 крист. воде и распада се у прах; помешан са водом, овај прах, печени г., брзо је упија и затим стврдне; јавља се понекад у дебелим наслагама, често у друштву са каменом сољу; код нас у већим масама: у Косоврасти код Дебра, Сабанти код Крагујевца и на више места у Хрв. (околина Самобора), Босни (околина Благаја), у Далм. у околини Книна, Дрниша и Сиња, и на Вису; експлоатација доста жива и стара у Прим. Бан., где се развијала упоредо са цементном инд.; извоз износио 1934. г. 9 585 т у вредности 586 306 д. Грађевинарски г. добива се печењем на преко 1 000°; постојан према атм. утицају, употребљава се за израду спољних архт. украса. Штуко-г. добива се печењем на 180-200°; употребљава се за израду модела; чврстина изливених објеката мала, и они нису постојани према атмосферском утицају, због чега се не употребљавају за израду спољних архт. украса. Гипсовање вина, спроводи се да се сачува садржина киселине кљука, одн. вина; употребљава се највише при справљању црног вина у ј. земљама, где вино има много алкохола, а мало киселине; додатком гипса (CaCO₄) калијум-тартрат (стреш) се мења у калцијум-тартрат и растворљив примарни калијум-сулфат, и тиме спречава излучивање калијум-тартрата, који проузрокује при врењу настали алкохол; врши се код муљања грожђа или после њега просејаним гипсом (1-2 кг гипса на 100 кг); повишица киселине, настале гипсовањем, сме износити највише 2 г на 1 л; код нас г. в. забрањено Зак. о вину. Гипсотека, збирка вајарских одлива у гипсу.

ГИПСОФИЛА (Gypsophila, фам. Caryophyllaceae), једно- или вишегод. биљке, ксерофилног изгледа; преко 50 врста, пореклом из и. медитер. обл.; насељавају пешчане дуне и степе у Евр., М. Аз.; у нашој флори налазе се: G. fastigiata и G. paniculata, белих или црвенкастих цветова; имају у корену сапонина, те се могу употребити за прање.

ГИРАЛДА →Хиралда.

ГИРЛАНДА (фрц.), ум. украс на зиду или намештају у облику венца од цвета и лишћа.

ГИРЛАНДАЈО Доменико (1449.-1494.), ит. сликар, претставник ране фирентинске ренесансе; најрадије се служио тхн. фреске и највише радио рел. композиције, пуне једноставности и осећања монументалног стила.