Свакојако бољи Марко

0001 Полећела два сокола сива
0002 од Прилипа града бијелога.
0003 То не била два сокола сива
0004 но то била два краљева сина,
0005 Краљић Марко и Краљић Андрија.
0006 Окренуше земљом и ћенаром,
0007 а кад гори бише Романији,
0008 Андрија је Марку бесједио:
0009 "Нас је мајка једна породила
0010 и не знасмо ко је јунак бољи,
0011 ходи, Марко, да се обидемо,
0012 да с’ на остре ћорде ударимо!"
0013 А Марко му таде бесједио:
0014 "Ај не лудуј, једна маничино!
0015 Кад с’ на остре сабље ударимо
0016 ми хоћемо ранах допанути,
0017 ја ли један, ја л’ ћемо и оба,
0018 крпе нема, а мелема нема,
0019 далеко смо од оца и мајке,
0020 ко ће наћи од мора хећима,
0021 и ко ће ни ране превијати?
0022 Но хајдемо преко Романије,
0023 дако бог да и срећа од бога
0024 те ми ђегођ сустигнемо Турке,
0025 сустигнемо ја ли их сретемо,
0026 ми ћемо им, брате, ударити,
0027 виђећемо ко је јунак бољи."
0028 Па отоле коње оћераше,
0029 а кад били мало понапријед,
0030 док стадоше хрти пропадати,
0031 докле стаде тутањ низ планину,
0032 док ево ти Турчин’ Рустемаге
0033 и са њиме тридесет јањичарах;
0034 кад их виђе Краљевић Андрија
0035 препаде се, одјаха дорина,
0036 па пољби Турчин’ Рустемагу,
0037 пољуби му руку и кољено,
0038 а он га је руком попљексао:
0039 "Бе аферим, чоек од чоека!
0040 Што ћеш Марка гледат манитога,
0041 љто све гледа мрко попријеко?"
0042 Па све тридесет пољубио редом,
0043 а сваки га руком попљеснуо:
0044 "Ха, аферим, чоек од чоека!"
0045 Марко гледа, не сјахује Шарца,
0046 о’ма Марку друга памет дође
0047 па велико чело намрштио,
0048 док састави самур и обрве,
0049 а превали оком крвавије,
0050 а шкржутну зубом бијелијем
0051 бакрачлијом гиликну Шарина,
0052 од бедре му сину гадарија
0053 те удари Турчин’ Рустемагу -
0054 одма аге двије начинио;
0055 у Марка је маховита рука,
0056 ка у жене код рђава мужа,
0057 хитро ману неколико путах,
0058 посјече му двадесет и три друга.
0059 Кад погледну Краљевићу Марко
0060 али бјежи још седам Тураках
0061 и Андрију воде савезана.
0062 Таде Марко наћера Шарина,
0063 кад виђеше јањичари Турци
0064 они таде гори побјегнуше,
0065 оставише Андрију свезана.
0066 Марко ћера, још три уватио,
0067 доведе их прд Андрију живе
0068 пак Андрији одријеши руке
0069 и даде му опет остру ћорду:
0070 "Нај, Андрија, те сијеци Турке!
0071 Нећеш ли се сјећи научити,
0072 е вељаше да си јунак бољи!"
0073 Но му јоште Марко бесједио:
0074 "А може се, брате, препанути,
0075 препанути бољи од горега,
0076 какогођер гори од бољега".
0077 Тад’ Андрија посјекао Турке
0078 и како их тад’ почео сјећи
0079 не престај’о докле их трајало,
0080 и док једног жива опажао,
0081 али Марка све чини бољега,
0082 па му опет брате збори Марко:
0083 "Хајд’мо јоште, мој брате Андрија,
0084 да скидамо благо са Тураках".
0085 И то га је брате послушао,
0086 отидоше те благо скидоше
0087 па све браћа братски дијелише,
0088 дад’ Андрија Марку старјешинства
0089 ка и поправ брату старијему,
0090 старијему а јуначнијему.
0091 Отле браћа здраво окренуше,
0092 здраво дошли у Прилипа града
0093 и свакаква донијели блага,
0094 добрих атах, а скупијех рахтах,
0095 а највеће братинске љубави,
0096 те их оба мајка загрлила,
0097 од наске јој фала и поштење,
0098 кад је била јунаке родила!