Самосвест

Извор: Викизворник
Самосвест
Писац: Милутин Бојић




               Самосвест

Буди горд на време повесничког суда,
Кад стотина сиђе да крв одабира,
Кроз лубање празне ликовања свира
И згариштем створи врт вековног труда.

Буди горд на доба орјашко, кад стара
Јауче колевка, где се дробе мрави,
И чека да Господ с маслином се јави
У гвозденој мори очајног разгара.

Буди горд у ове ноћи мучког лова,
Што те судба позва да, сред страшног чина,
Одиграш улогу распетога сина
И препричаш повест неклонулог Јова.

Буди горд што тобом трне олуј сморен,
Што судбину твоју реч највећа прати:
Кад се све добија, све се мора дати,
Јер губитком раја свет је среће створен.

Буди горд, годишта што ти име носе,
Што на твом ће гробу унук ведар снити.
А теби ореол најлепши ће бити
Твоје у борбама оседеле косе.

1917



Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.