Сади’ шембој у зеленој башчи,
Ашикова’ три године дана.
Кад бијаше шембој за тргања,
Тад бијаше мила за љубљења.
Дуну вијар, саломи шембоја, 5
Истог дана удаде се се драга.
Да за кога, ни по јада мога,
Већ за мога првога комшију!
Комшо мене зове у сватове,
Да му будем дивер уз дивојку. 10
Мука ићи, а мука не ићи;
Ако одо’, нагледа’ се драге,
Ако оста’, наслуша’ се јада.
Стего’ срце траболозом пасом,
Па ја оде комши у диверство, 15
Да ја будем дивер уз дивојку.
Дувак мећем, на ногу јој стајем,
Дувак правим, у уво јој шапћем:
„Знаш ли, драга, кад си моја била,
Моја била и мене љубила?" 20
