Сади’ катмер насрид акмејдана,
Гледа' драгу три године дана,
Нит ја види’ фајде ни зијана,
Што сам драгу трипут пољубио;
Када бише катмер за тргања, 5
Онда бише драга за љубљења.
Вијар пуну, одломи му гране,
Дође други, одведи ми драгу.
Тешко мени и срдашцу моме,
У гвоздене жице куцајући, 10
У шарене гаће гледајући,
Гледајући у мајке дивојке![1]