СВОЈОЈ ДУШИ
Јучер си била душа хананејска,
с грехом обтоварена,
дор к земљи погрбљена,
а данаске си се пак
с божија слова исправила,
те управо стојиш к небу гледећи!
Просим те, поником не почини
опет доле преклонито
ка венуто сушено цвеће
с крвоточењем од себе!
Пре си точила црвен грех,
а данас изнова си пак процветала
и повратила си се
ка увенут цвет угледно,
јер дотакла си се исподмукла
Христова скута страга,
и своје ти крвотечење
со том преваром зауставила си себи!
Од сеј доби чувај добро то излечење,
да пак не отвори ти се
та крвоточива изнутра рана,
јер знај то,
да свакад не мож' добавити Христа
красти од њега своје лекове себи,
нити је то у вољи њему милој
многопут га подкрадати!