Руже
У градини ружа мири,
На лицу јој зорин сјај;
За њу само вјетрић пири
И милује слатки рај.
Лијепи цвијетак, ружа бијела,
Она ми је мисô цијела,
У олтару духа мог -
Она вјера, љубав, бог.
Кад у часу ноћи мирне
Тајанствени шуми лет
И гранчице танке дирне,
Ја осјећам мирис свет:
То у миљу тихог санка
Развија се мирисанка,
И кроз грања бујни сплет
Њена душа диже лет.
Буји, мири, цвијете бијели,
Пратио те рајски хор,
Сватови ти вијенац сплели
И довели у мој двор!
На прољећу твојих груди
Да ме вјечно зора буди,
Па да пјевам слатки пој:
Зоро моја, данче мој!