Растанак друга
Ти одлазиш, друже мили!
Од мене се сад растављаш;
Ал реци ми, да ли слична
Мени друга ти остава?
Пођи збогом, мили друже,
Твој м' одлазак срце пара;
Јере губим свог јединог
Пријатеља вјерна стара.
Живјели смо у љубави
Од ђетинског нашег доба,
Па и од сад останимо
Пријатељи све до гроба.
Није било Божјег дана,
Кад заједно неби складно,
Прошли наше миле часе
Одкривајућ срце јадно.
Путуј сретно, мој љубимче,
Пођи збогом, мили друже,
Куд ходио, сретан био;
Цватили пред тобом руже.
У најдаљем св'јета крају,
Љубав ће нас иста пратит;
Док ћеш ми се здраво, сретно,
Својој милој кући вратит.
Збогом, збогом, брате мили!
Још један пут збогом велим
Грлећи те болним срцем
И пратећ те сузам врелим.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Словански свет “, број 19., у Трсту, 11. маја 1895., стр. 172.