Расла јабука, расла јабука,
џанум, на сред Цариграда,
пред њом седи прелепа Јања;
отуд иде краље Стефане:
„Можеш ли бити цару царица, 5
можеш ли бити земље госпођа,
можеш ли ми родит сина Уроша,
сина Уроша, ћерку[1] Магдалену?”
Одговара прелепа Јања:
„Могу бити цару царица, 10
могу ти родит сина Уроша,
могу ти родит лепу Магдалену”.[2]