Раздијелити у колицињу сто једанаест јаја
Ђеца се некаква играла (около куће) сакриваче, па једно од ове ђеце сакрије се у једну ломину (плот од купјене драче) и види у једној рупи велику хрпу јаја. Завиче од радости: дођ'те, виђите, за Бога! колико је овђен јаја. Потрче ђеца, све покупе и преброје те их буде 111. Почну их дијелити, али никако не могаше да свакога по једнако допане, а старјешинства никако нијесу хћели дати један другоме, док једно дијете рече: хајдмо овако: који се од нас нађе да право јаја подијели на колика друга он нађе; а да свакојега једнако допане, нека сва јаја носи. Нађе се једно дијете те раздијели и свакоме по једнако допаде. — Кажите ми, у колика друга он ове 111 јаја раздијели? — Богме у једанајестињу, а остаде само измеђ' њих једно, те оставише за полог оној кокошци те је носила јаје. — Није истина! него раздијели у тројицу и свакоме од ове тројице допаде по 37 jaja.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 203-204.