Разбоље се Хавалићу Бего
Разбоље се Хавалићу Бего,
ни у путу, ни у Цариграду,
већ у Нишу страже чувајући.
Облази га мајка и сестрица,
вјерна љуба од стида не може. 5
Селам шаље Хавалићу Беги,
селам шаље, за врата се крије:
"Мила мајко, селам ћеш ми Беги!"
Отле оде мајка и сестрица.
Кад су дошле Хавалићу Беги, 10
за све пита Хавалићу Бего,
а најприје за вијерну љубу:
"Мила мајко, како ми је љуба?"
Хавалићу мајка говорила:
"Драго д'јете, здраво ти је љуба, 15
селам ти је љуба учинила."
Онда вели Хавалићу Бего:
"А Бога ти, моја мила мајко,
ако мени суђен данак дође,
суђен данак и умрли сахат, 20
а ја имам до дв'је секе своје:
стар'јој секи тимар Тихорица,
младој секи Чојлук село равно.
Теби, мајко, кула на Загорју,
око куле хиљаду димова, 25
што ће тебе, мила мајко моја,
што ће тебе до смрти хранити.
Мојој љуби ђого од нићаха,
зећир прстен са деснице руке,
и бијела кула, у којој је, 30
и под кулом зелена ливада,
по њој пасе хиљаду оваца,
и под њима хиљаду јањаца.
Мојој љуби и од Бога криво,
она нема од срца евлада!" 35
То изусти Хавалићу Бего,
то изусти, своју душу пусти.
