Разболи се Хасанагиница
Разболи се Хасанагиница,
У Габели најбоља кадуна.
Како се је плахо разбољела,
три јастука суза напунила.
Њој долази ага Хасанага: 5
„Што је теби, моја вјерна л>убо?
Је л' ти жао што ћеш умријети,
ил' ти жао мене Хасанаге,
ил' ти жао твоје дјеце драге?"
Проговара Хасанагиница: 10
„Није мени жао умријети,
јер ја знадем да ћу умријети,
нит’ ми жао тебе Хасанаге,
јер ја знадем да ћеш се женити,
већ ми жао мо је дјеце драге! 15
А бога ти, ага Хасанага,
не жени се тућинком дјевојком,
већ се жени мојом секом Ајком!"
То изусти, па душицу пусти.
Лијепо ага љубу опремио. 20
До мезара јадан и жалостан,
од мезара пуничину двору
и просио пуничину Ајку,
свадбу веле до петнаест дана.
Дође, прође и петнаест дана, 25
купи свате ага Хасанага,
купи свате, шаље по дјевојку.
Покупшпе киту и сватове,
доведоше прелијепо злато.
Кад су били у мермер авлији, 30
излазиле до двије пасторке,
криле руке, у лице је љубе:
„Благо нама, наше миле тете,
наше тете, и оца и мајке!"
Она их је руком отурила: 35
„Колике сте, тети не ходиле!
Ко ли ће вас раду научити,
ко ли ће вам рухо сакупити,
ко ли ће вам чеиз куповати,
ко ли ће вам свате дочекати?" 40
Млађа шути, старија бесједи:
„Не брини се, мила наша тето!
Мајка нас је раду научила,
мајка наша рухо сакупила,
бабо ће нам чеиз куповати, 45
једна другој свате дочекати!"
Кад је томе по јацији било,
све заспало мало и големо,
заспала је Хасанагиница.
Усни јој се прва иночица, 50
иночица, њезина сестрица:
„Не биј дјеце, ја сам их родила,
не бер' руже, ја сам је гојила!
И ти, секо, дуговјека била,
од недјеље до понедељника!“ 55
Кад је сутра јутро освануло
и у томе сунце огрануло,
она санак аги казивала.
„Хаир санак, хаирли ти било!"
У себи је јунак промислио: 60
„Хаир санак, ту хаира нема!“
Одмах ју је заболила глава,
и умрије, жалосна јој мајка.
Лијепо ага љубу опремио,
до мезара јадан и жалостан, 65
од мезара Диздареву двору,
испросио Диздареву Фату.
и та свад&а до петнаест дана.
Дође, прође то петнаест дана,
купи свате, шаље по дјевојку. 70
Доведоше прелијепо злато.
Кад су били у мермер авлији,
излазиле до двије пасторке,
криле руке, у лиде је љубе:
„Благо нама, миле наше тете, 75
Наше тете, наше миле мајке!"
Она их је руком пригрлила:
„Колике сте, благо вашој тети,
благо тети, рахмет вашој мајци!
Тета ће вас раду научити, 80
тета ће вам рухо сакупљати,
бабо ће вам чеиз куповати,
тета ће вам свате дочекати!"
Кад је било тамо по јацији,
све поспало мало и големо, 85
и заспала Хасанагиница.
Усни јој се иночица прва,
иночица, миле дјеце мајка:
„О, кадуно, Диздарева Фато,
л'јепо си ми дјецу дочекала! 90
Биј ми дјецу, ја сам их родила,
бери ружу, ја сам је гојила!
На поклон ти ага Хасанага!
И ти, секо, дуговјека била,
лијеп аги пород изродила: 95
до три шћери, до четири сина."
Кад је сутра јутро освануло
и у томе сунце огрануло,
она санак аги казивала.
„Хаир санак, хаирли ти било!" 100
У себи је јунак помислио:
„Хаир санак, ту хаира има."
Лијеп аги пород изродила:
до три шћери, до четири сина.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
