[Радован се на рај наслонио]
Радован се на рај наслонио,
па из раја у пакао гледи,
и ту виде Јелу удовицу.
Горе њојзи руке до рамена,
и горе јој ноге до колена, 5
и гори јој теме на врх главе!
Говори јој млади Радоване!
„Ој Бога ти, Јелке удовицо,
кад те питам, право да ми кажеш:
шта си тако Богу сагрешила, 10
те ти горе руке до рамена
и горе ти ноге до колена,
и горе ти коса на вр’ главе?
Говори му Јела удовица:
„Кад ме питаш, право да ти кажем. 15
Три пут’ сам се удавала млада,
и сва три пут пасторке имала.
Они мене лепо зваше: мајко;
а ја им се лоше одазивах.
Једно рече: „Дај ми леба мајко.“ 20
— А ја сам га земљом заранила:
Друго рече: „Дај ми воде мајко."
— А ја сам га крвљу напојила:
Треће рече: „Опаши ме мајко.“
— А ја сам га змијом опасала! 25
И љуто сам дете проклињала
— Нај ти појас, мртвог те пасали!
А кад су ми деца поодрасла.
Сви рекоше: „Срежи нам одело.“
А ја сам им о камен резала! 30
И овако децу проклињала;
— Кад порасте студено камење,
тад порасли и моји пасторци!
А то Богу није мило било,
и ту сам се грдно огрешила, 35
и грехоте Богу учинила,
и вечите муке заслужила.
