Пуна душа
Пуна душа, срце смјело,
А са лица усхит л'јеће,
Слатког миља бујно врело
Кроз душу се благо креће.
На пепелу мртвих нада
Богиња се мира буди,
Загријана крвца млада,
Напојене срећом груди.
Шта ми вјечну гони тугу
У светињи ноћњег мира?
Да ли поздрав, што у кругу
С анђеоских звони лира?
Или пјесма, што из грања
Звјездицама славуј поје?
Не, То душе тебе сања
На олтару вјере своје...
Мостар, 10. новембра 1892.