Пружи ми бјелу руку
Покоју мог живота
Пружи ми б'јелу руку,
Скини ми срца муку,
Скини ми тешки јад.
Рајска си ти љепота,
Анђ'о си прави рајски:
Невини цв'јете мајски
Што бих без тебе ја?
Да на св'јет тебе није,
Жалостан роб бих био,
Сузȃ бих врело лио
У ц'јели моји в'јек.
Да сунце загар не грије,
Земља би тужна била;
Без тебе душо мила,
Нема ни срцу л'јек.
Нема без тебе спаса –
Земња је пуна ваја,
Ти си ми зрачак сјаја –
Срећа си жићу мом.
Одјек ми твога гласа,
Милином срце дира –
Ти јеси анђ'о мира,
Пред тобом мукне гром.
Б'јелу ми руку пружи,
Нек буде увјек моја,
И реци: „сва сам твоја“
Тада ћу стећи мир.
Престат ће да не тужи,
Тад јадно срце моје:
Кад једном и ми двоје
Будемо славит' пир.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару, (Црна Гора) 1895., Мило Јововић, „Словански свет “, број 32., у Трсту, 10. августа 1895., стр. 300.