Прстен је залог праве љубави.
У ливади под јавором вода извире,
Ту долази млада мома, воду завата,
Београду под зидове воду доноси,
Мирко јој се с града баца златном јабуком:
"Узми, мома, ту јабуку, моја ћеш бити." 5
Мома је је узимала, пак натраг баца:
"Нит' ћу тебе, ни јабуке, окани ме се."
* * *
У ливади под јавором вода извире,
Ту долази млада мома, воду завата,
Београду под зидове воду доноси, 10
Мирко јој се с града баца златним ђерданом:
"Узми, мома, овај ђердан, моја ћеш бити."
Мома ђердан узимала, пак натраг баца:
"Нит' ћу тебе, ни ђердана. окани ме се."
* * *
У ливади под јавором вода извире, 15
Ту долази млада мома, воду завата,
Београду под зидове воду доноси,
Мирко јој се с града баца златним прстеном:
"Узми, мома, овај прстен, моја ћеш бити."
Мома прстен узимала, на прст натиче: 20
"Оћу тебе, и твој прстен, и ја сам твоја."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 436-437.
