Све се креће и понавља, све се опет дружи,
Све љубови даре носи, љубови све служи.
Гле, весна је мила дошла, ружа се развија,
Море л’јепо приутихло, волне не узбија;
Патка плије, ласта пјева около прозора,5
И пришелци ждралови се вију изнад гора;
Како сунце све подгр’јева с бистријими зраци,
Чезну магле удолија, чезну сви облаци;
Даница се прије диже из сонога лусака,
Земљу траве покривају билијем свог злака;10
Маслина се по холмови листвијем од’јева,
По долинам љубичицу бере вону дјева;
Гле, кишицу топлу кропи седмошарна дуга!
Орошава шумарице и зелија луга;
Поји цв’јеће по ливадам и пупе древеса,15
Тму тем тисјашч златни клија по пољу потреса;
Стада ричу испод гора, дим тиња колиба,
Постав’ блажи слаткопјевна свирјел красног Приба;
Све се креће и понавља, вертеп даје гласе,
Све љубови даре носи, љубвом се сва красе.;20
Гле, птичица за птичицом како свуд прилеће!
Превозе се једна к другој неба ноћне свеће.
И нама је весна дошла, наше груди кажу,
Мене твоје, мила **, Тебе моје тражу.
Прођ’те ме се весељаци, нек’ вам други пише!25
Не зна вакха, голубиње љубов перо дише.
Но велите: Полза жезал Венери Евана,
Полза буди. Пјесна рамље како је нагнана.
Слаткопјевне да вас појем, птичице двокриле,
И зашто сте чисте свагда приклад љубве биле!30
