Проста песма

ПРОСТА ПЕСМА

Још последње пусти с виолине гласе
И хајдемо онда слушати таласе.

Гле, како је ведро, а чамац се њиха.
Сада нек се чује песма тиха, тиха.

И нека потече и нек драгој рече
Да сам њен у ово месечасто вече.

Увек њена слика моју тугу краси,
А то знају само небо и таласи.

Пирги (1916)