Пролази живот

←Болестан дан

Пролази живот Писац: Милета Јакшић

Животу→

Ветар је задње лишће разно̑,
Мраз га поскидо̑ љут:
Грање је голо, црно, празно,
Го̑ је на џбуну прут.

Мртвим је лишћем засејала
Зима напуштен врт,
Гробна тишина ту је пала
Где ћути жута смрт.

Ко гробница је моја соба,
Тишти ме ниски свод —
Мир је... у миру глува доба
Ја чујем неки ход:

Мистично шуме тихи звуци,
Тајанствен куца сат,
Бију часови и тренуци,
Минута неми бат.

Шапће поворка тужна њина,
Пуни ми узан круг,
Шапат им слушам ја, тишина,
Немили, ћутљив друг.

О, дани, дани, друзи лоши
Што гасе моју крв —
О, време што ми срце троши
И гризе га ко̑ црв...

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 60

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.