Жена мужа за тикву продала,
Ују ју, аја ја за тикву продала![1]
Не имала суда воденога,
А друга је грдно прекорила:
„Шго си мужа так’ за мало дала? 5
Ја бих ти га боље поплатила,
По палице платна приставила,
Од тикве му капу наиравила,
Начииила јежеве опанке,
Извела га тамо па улицу, 10
Удрила га ногом у г .... у —
,Ну, погледај курвинога сина,
Как' се знаде с туђим поносити!'”
↑Ови припјев уза сваки стих. (Напомена скупл>ача).
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 193.
