Свилу прело злато материно.
Свилу прело, ибришим препредало;
Кад је злату жеђца додијала
Баци прељу под зелену јелу,
А вретено у зелену траву, 5
Па отиде. да водице пије;
Ал' повика њешто из бунара:
"Не пиј, злато, одовуд водице:
"Овд' је вила чедо окупала,
"Да је мушко, не бих ни жалио, 10
"Већ је женско, не било јој живо!"
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 159-160.
