Преудаја љубе Тодора Поморавца

Извор: Викизворник
Преудаја љубе Тодора Поморавца
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
78. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




78.

Преудаја љубе Тодора Поморавца


0001 Тужило дванаист сужањах
0002 у бијелу граду Сланкамену
0003 у тавници бана Ишпана
0004 међу њима Поморавац Тодор
0005 те он понајвећма јунак тужи.
0006 Говорио г[о]с[поди]не бане:
0007 "О мој сужње, Поморавче Тодор['],
0008 што ти јунак понајвећe тужиш?
0009 Која теби голема невоља?"
0010 Говорио Поморавац Тодор:
0011 "На милост [т]и, г[о]с[поди]не бане,
0012 ево ми је тешка мука додијала.
0013 Доиду ми књиге за књигама
0014 од мојега двора бијелога,
0015 од старице, од матере моје:
0016 удаје се моја вјерна љуба
0017 да би за кога не би ни жалио,
0018 већ за мога слугу Богосола
0019 кога сам, јунак, одранио
0020 код колина каконо и сина.
0021 Већ те молим, господине драги,
0022 пусти мене на вјеру јуначку
0023 да отидем до двора бијела
0024 да погубим и слугу и љубу."
0025 На то му се бане смиловао
0026 и пустио на јуначку вјеру
0027 на порука бога великога
0028 и отиде Тодор двору бијелу.
0029 А кад је био у двору бијелом,
0030 ал['] у двору големо весеље:
0031 бубњи бију, свирале свирају
0032 и пуцају те пушке сватовске.
0033 Али стала мајка Тодорова
0034 на студен се камен наслонила
0035 љуто тужи, до б[о]га се чује.
0036 К њој доиде поневољан сужањ
0037 вишњега бога називао:
0038 "Божја помоћ, мајко Тодорова,
0039 које ли је големо весеље,
0040 у бијелу двору Тодорову?"
0041 Онда вели мајка Тодорова:
0042 "Да си здраво, поневољан сужањ,
0043 ниси ли, туђо, из далека,
0044 од бијела града Сланкамена?
0045 Ниси л['] видио мојега Тодора?"
0046 Онда вели поневољан сужањ:
0047 "Тако ти бога, мајко Тодорова,
0048 с Тодором сам у тавници био
0049 Тодор ти је јунак преминуо
0050 у тавници на криоцу мому,
0051 својом сам га руком сахранио
0052 и у црну земљу укопао."
0053 А кад чула мајка Тодорова,
0054 ударала собом у мраморје.
0055 К њој приступа љуба Тодорова
0056 удара је налчом и папучом:
0057 "Иди отле, орјатско кољено
0058 врло ти жалиш једног орјатина."
0059 Онда вели поневољан сужањ:
0060 "Немој тако, драга снао моја,
0061 није Тодор орјатско кољено
0062 веће Тодор јуначко кољено."
0063 Онда вели мајка Тодорова:
0064 "Донеси ми, снао, чашу вина
0065 да напојим поневољна сужња
0066 за душицу мојега Тодора."
0067 Онда вели љуба Тодорова:
0068 "Иди отле, орјатско кољено,
0069 није ово вино куповано
0070 за душицу твојега Тодора,
0071 већ за здравље мојега Богосола."
0072 А кад чула мајка Тодорова,
0073 узела сужња за бијелу руку:
0074 "Ходи, туђо, са мном међ['] сватове
0075 те се напи за до воље вина."
0076 И отиде сужањ међ['] сватове.
0077 Сваки му да по добродошлицу,
0078 ал['] не даје млади ђувегија
0079 већ говори млади ђувегија:
0080 "Давори, туђо, да нађеш од бога,
0081 да врло ти пијеш ладно вино
0082 касно ћеш се одужити дуга."
0083 Онда вели поневољан сужањ:
0084 "Ако бог да, млади ђувегија,
0085 ти ћеш мене одужити дуга."
0086 Сватови се понапили вина,
0087 не море се досетити нитко
0088 што говори поневољан сужањ.
0089 Онда сиде сужањ међ['] сватове
0090 те разгледа сужањ око себе,
0091 те угледа сабљу на дувару
0092 пак говори поневољан сужањ:
0093 "Она сабља побратима мога
0094 донеси ми, драга снао моја,
0095 да ју гледам је ли добра кова."
0096 Кад то чула љуба Тодорова,
0097 донела је сабљу са дувара
0098 пак ју не да поневољну сужњу
0099 веће даје свому Богосолу.
0100 Вади сабљу млади ђувегија,
0101 не да му се да извади сабља.
0102 Оде сабља до вјенчана кума,
0103 а од кума до ручног дјевера,
0104 од дјевера од руке до руке
0105 по два ваде, а по тројица држе
0106 ниткому се извадити не да.
0107 А кад сабља до Тодора дојде,
0108 Тодор држи сабљу прико крила
0109 паке стаде јунак попјевати:
0110 "Вила гниздо птица ластавица.
0111 Јоште гниздо надовила није,
0112 ал['] долети соко из далека
0113 разобори гниздо ластавици."
0114 Сватови се понапили вина,
0115 не море се досетити нитко
0116 што говори поневољан сужањ.
0117 У руци му чаша вина била
0118 те говори поневољан сужањ:
0119 "Је ли тестир, господо сватови,
0120 је ли тестир снаи чашу дати?"
0121 "Тестир је теби снаи чашу дати."
0122 Даде чашу поневољан сужањ.
0123 Испије чашу љуба Тодорова,
0124 а у чаши бурма позлаћена
0125 уписано име Тодорово.
0126 Кад је згледа љуба Тодорова,
0127 оборила себи у њедарца
0128 проли сузе низ бијело лице.
0129 Вади сабљу поневољан сужањ
0130 те удара млада ђувегију
0131 по перчину и по аракчину,
0132 две га поле на трпезу пале.
0133 Учини се ганилук на врата
0134 по два оздол, а озгор четири.
0135 Све је Тодор умирио лијепо,
0136 посадио редом за трпезом:
0137 "Почекајте, господо сватови,
0138 свију ћу вас у књигу списати
0139 ви ћете ми за свједоџбу бити."
0140 Најпре пише кума пак дјевера,
0141 а невјерну љубу намазао,
0142 намазао прахом и катраном.
0143 Ужеже косе на врх главе
0144 она свијетли, Тодор књигу пише
0145 и сватови пију ладно вино.
0146 Посла књигу господину бану.
0147 Гледа књигу господине бане
0148 књигу гледа, другу отписује:
0149 "Аферим јунак, Поморавче Тодоре,
0150 кад си јунак тако учинио,
0151 погубио и слугу и љубу,
0152 на част теби дуговање."



Интервенције[уреди]

и = ј (дванајст)
н = њ (сужања)
бѣлу (јат = ије)
оу = у
п = б (бана)
ћ = ђ (међу)
т = д (Тодор)
i= ј (понајвећма)
гсне = господине
поморѡвче = Поморавче
тоторь = Тодоре
на милѡсти = на милост ти
гсне = господине
е = је (сужње)
ж = ш (тешка)
i= и (додијала)
с = з (за)
ѿ = од
вѣрна (јат = је)
вѣру (јат = је)
веселi'е = весеље
буб'нѥ = бубњи
пуццаю = пуцају
б'га = бога
коѥлие = које ли је
поневолѥнь = поневољан
изь дакеко = из далека
церну = црну
кнои = к њој
наал'чѡм = налчом
ѿкле = отле
Орі'ѩч'ко = орјатско
колѣно (јат = је)
з = с (снао)
напоим = напојим
здравi'е = здравље
ѿдужити = одужити
дуару = дувару
вѣн'чана (јат = је)
дѣвера (јат = је)
троіце = тројица
никтому = ниткому
попѣвати (јат = је)
ѡще = јоште
нѣдар'ца (јат = је)
лѣпо (јат = ије)
свиху = свију
свѣдоч'бу (јат = је)
невѣр'ну (јат = је)
свѣти = свијетли (јат = је)
верхь = врх

туцо = туђо (можда туцо од туцак?)

Напомене[уреди]

стих 1: почетак са дуплим т: Ттужило (и код Гедземана, и у рукопису)
стих 56: налча = гвоздена потковица
стих 131: аракчин = бела поткапа која скупља зној испод праве капе
стих 133: ганилук = богатство
 

Коментар[уреди]

Епска песма. Ослобађање из ропства + муж на свадби своје жене + неверна љуба. Заробљеном Тодору Поморавцу мајка јавља о неверству и преудаји љубе. Прерушен долази на свадбу и искушава жену и њеног изабраника. Дарују му сабљу, коју само он може извадити из корица. Док држи сабљу пева алегоричну песму о ластавици и соколу, а затим у невестину чашу спушта свој венчани прстен. Када га коначно препознају, сватови се разбеже, младожењу погуби, а неверницу кажњава спаљивањем. Паша код којег је робовао ослобађа га дуговања.
Варијанта одлично илуструје сливање различитих образаца током импровизације и могућности комбиновања формула. Успостављена је необична структура уклапања модела, кроз троструки фабуларни прстен. Оквирни сегменти (увод – завршетак) почивају на варирању мотива ослобађања из ропства. Помоћу тако мотивисаног одсуства мужа прате се затим етапе неверства жене, док су средишње епизоде oкосница песама са потпуно супротном карактеризацијом јунакиње. Искоришћени су сви мотиви препознавања (прерушеног јунака и верности/издаје жене): сабља коју нико не може извадити из корица (в. у ЕР 151); спуштање прстена у чашу (детаљ веома чест и за расплет бајке о лажном спасиоцу) и алегорична песма непознатог јунака, који се прикључује сватовском слављу (Вук, СНП III, 25; Вук, СНП VI, 75, 76; уместо песме среће се и мотив игре прерушеног мужа: Богишић, 7, 86, 87; Вук, СНП II, 62; Милутиновић, 37).
Варијанте: муж на свадби своје жене: Богишић, 7, 86, 87; Вук, СНП II, 62; Вук, СНП III, 25; Милутиновић, 37; Krstić 1984: H 1, 5, 1: 179; L 9, 1 – Muž na svadbi svoje žene: 267 и p. v. 124: 613.
Варијанте: неверна љуба у ЕР песме бр. 25, 71, 117, 151, 186; Krstić 1984: H 2, 2, 1: 183-184, S 11, 4, 3 – Gospodar ode na vojsku, a sluga se oženi njegovom ženom: 345; U 2, 3, 7 – Spaljivanje: 380.
Литература: Маretić 1966: 291-293; Меденица 1934: 33-61; Меденица 1965; Дрндарски 2001: 81-86; Лома 2002: 172; Карановић 2010: 218-244

Извори[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.

Литература[уреди]

(Саставила Снежана Самарџија)

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно
друштво за словенске уметности и културе.
Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506.
Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке
књижевности. Скопље: Скопско научно друштво.
Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost.
Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost.
Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja.
Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41.
Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник
етнографског музеја у Београду XIX: 206–213.
Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС
II/4: 276–278.
Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска.
Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici
narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283.
Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској
књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина.
Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог
проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено
стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322.
Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци,
сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009].
Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија.
Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу
Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332.
Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу
,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде
Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126.
Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски
рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд:
Филолошки факултет: 183–200.
Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ.
Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић.
Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ.
Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ.
Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1:
65–66.
Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54.
Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању.
Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине.
Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др
Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ –
Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255.
Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови.
Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови.
Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност
Србије.
Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет.
Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица
српска.
Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит.
Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI:
278–295.
Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8.
Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику.
Јужнословенски филолог XIII: 165–169.
Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202.
Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239.
Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105.
Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића.
Београд: Државна штампарија.
Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје
књижевности САНУ 7: 209–268.
Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ.
Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit.
Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo.
Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске
књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139.
Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд:
Филип Вишњић.
Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227.
Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251.
Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU.
Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159.
Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига.
Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска.
Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу.
Београд: Нови дани.
Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића
Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229.
Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit.
Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд:
Просвета: 75–78.
Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С.
Караџића. Београд: Просвета.
Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска.
Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска.
Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger.
Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61.
Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265.
Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој
народној епици. Београд: САНУ.
Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих
српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч.
Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских
неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет.
Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost.
Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић.
Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С.
Караџића I. Београд: Просвета.
Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343.
Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку.
Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München:
536–537.
Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С.
Караџића IV. Београд: Просвета.
Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ.
Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ.
Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска.
Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV:
41–60, 220–235.
Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић.
Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta.
Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама.
Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403.
Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата.
Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96.
Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено
стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388.
Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена.
ЗМСС I: 117–122.
Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета.
Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета.
Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета.
Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа.
Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима,
Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика
– књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд:
Институт за књижевност и уметност: 333–344.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад:
Матица српска.
Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник.
Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7:
49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В.
Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284.
Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95.
Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291.
Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С.
Караџића V. Београд: Просвета.
Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić.
Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности.
ППНП IV/1: 29–132.
Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак
Музеја града Београда I: 105–110.
Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32.
Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236.
Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396.
Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа.
Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја
XXXV/119: 25–46.
Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42.
Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за
српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета
у Београду I: 107–113.
Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА.
Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184–
199.
Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига.
Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа.
Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне
задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73.
Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског
рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка
слависта у Вукове дане 36/2: 141–152.
Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска.
Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић,
прир.). Београд: Zepter book world.
Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171.
Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42.
Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд:
Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“.
Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија.
Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност
Србије.
Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о
хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и
уметност: 147–189.
Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191.
Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148.
Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta
XIV/3: 69–70, 4: 116–119.
Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318.
Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5:
116–118.
Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221.
Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257.
Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20.
Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU.
Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138.
Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.