Престан’, престан’, кишице,
мајка ти се молеше,
на језеро стојеше
две кобиле појеше,
два детета дојеше, 5
једно име Станко,
друго Повртанко.
Поврни се небо,
па у турско гумно,
па потепај буле, 10
да неправив луле,
да не врне киша!
Певач, место записа и напомена
Гордана Стојменовић, из Вине.
Кад киша пада, а није тако потребна, деца, неколико њих, стану на кућни праг па углас, као кад декламују, изговарају ову песмицу.
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 557.
