Зарекох се, затекох се,
Да не љубим млада војна;
Бог ми даде најмлађега,
Најмлађега, најлуђега.
Опремих га за козама, 5
Кад у вече вече било,
Све су козе дома дошле,
Мога драга јадна нема.
Узех другу и преслицу
Па отидох, да га тражим; 10
Када дођох на пландиште
Ал' га козе закопале
Баш ногама у пландишту;
И ја узех драго моје,
Запрегох га у прегачу, 15
Па донесох б'јелу двору.
Ја га метнух на огњиште,
Скочи жишка, ожеже га,
Јао мене! ожеже га;
Ја га метнух под полицу, 20
Дође кока, укљуну га,
Јао мене! укљуну га;
Ја га метнух на полицу,
Дође маца, огребе га,
Јао мене! огребе га; 25
Ја га метнух на улицу,
Дође луња, однесе га,
Јао мене! однесе га:
Аја, уја, пуста луња!
Не носи ми војна мога. 30
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 542-543.
