Девојка је белу трешњу брала,
Под трешњом је заболела глава
Од дикина млога преметања.
Беседила девојчица млада:
„Ја се могу преметати сама, 5
Па ме неће заболети глава —
Од дувара до мајкини леђа!”
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 301.