Први адвокатски испит
| Први адвокатски испит Писац: Бранислав Нушић |
Фебруара 28. године 1862. потписан је први закон о правозаступницима, који је сем школских квалификација - дипломе о свршеном правословљу – захтевао и посебан, стручан испит за правозаступника.
Први који се јавио као кандидат за полагање тога испита био је Петар Марковић, мада је као свршени правослов био већ у служби. Петар Марковић је био затим познати адвокат београдски већ и по томе што је своју двоспратну кућу у Космајској улици (преко пута Сушића, где је доцније био Церманкин завод) изгубио на картама. Ту кућу му је на картама добио ађутант кнез-Михаилов, Ђока Пешика, да је после и сам на картама изгубио.
Испит је кандидату Петру Марковићу одређен за 17. новембар исте године и образована је испитна комисија у коју су ушли као председник Јовица Димшић, члан Касације, и чланови Срета Л. Поповић (познати Срета Л. П. путописац), Јован Николић (познат под именом Чокејић), Никола Хаџи-Поповић који је ту скоро умро и Јеврем Грујић.
На испит се слегло силно много слушалаца, нарочито чиновника. То је била недеља пре подне, јер се баш хтела да да прилика чиновништву да присуствује овоме испиту. Председник Димшић је испитивао из кривичнога права, Срета Л. Поповић из стецишног поступка, Јован Николић из општег поступка, Никола Хаџи-Поповић из трговачког и Јеврем Грујић из грађанског закона.
Први је кандидату поставио питање Јеврем Грујић као најмлађи члан. Његово питање је гласило: "Добијају ли женска деца у задрузи по новом закону наследство кад им је отац умро пре тог закона; ако добијају, да ли и она што су се удала или она што су неудомљена или обоја?"
Друго питање је поставио Никола Хаџи-Поповић: "Шта је трговачко дело у призренију надлежности суда?"
Николић - Чокејић је запитао кандидата: "Је ли признање код пријавитеља потпун доказ жао код самог суда?"
Из стецишног поступка, поставио је Срета Л. Поповић ово питање: "Има ли места интабулацији и узапћењу на масу посмртну и на масу презадужену, после отвореног стецишта, а посмртном разуме се она маса која није презадужена?“
Најзад, председник комисије Димшић поставио је кандидату два кратка питања из кривичног права.
Прво: "Шта је јавна увреда и где може бити, нпр. је ли у кафани?" и друго: „Извињава ли кривца незнање закона и незнање дела?"
Тиме је био завршен усмени испит а затим се прешло на писмени. За писмени испит дата су кандидату три „правословна задатка“ и то:
1. Шта је закони део?
2. Је ли наследнику окрњен закони део кад је половину имања завештао отац ком трећем, нпр. манастиру, а другу половину дели измеђ' сина и кћери? Је ли ту сину, који има права на половину имања, окрњен закони део и, ако јесте, од кога има да се накнади: од сестре или од манастира?
З. Може ли отац своме јединцу урачунати трошкове на науке или дате у радњу као поклон или друге трошкове, па тим окрњити му законити део?
Пошто је кандидат на сва ова питања, како усмена тако и писмена, правилно одговорио, комисија је прогласила да је добро положио испит и одмах су настала силна честитања. Тако је П. Марковић постао у Србији први квалификовани правозаступник.
Одмах, на недељу дана после тога, 24. новембра, као други кандидат полагао је и положио правозаступнички испит познати Јован Милинковић Алавантић. Комисија је остала иста, али је после првог испита настало у публици још веће интересовање, те је овом приликом било још више слушалаца но о првом испиту.
У тој првој серији кандидата, који су се одмах по објави новог закона пријавили за испите и положили их до краја 1862. године били су још Павле Радовановић и Јован Поповић. Радовановић је положио испит 2. децембра а Јован Поповић 14. децембра те године. И један и други положили су одлично. Павле Радовановић (Паја) је, после шест година адвокатске праксе, стрељан на Карабурми као убица кнеза Михаила а Јован Поповић је дугогодишњи београдски адвокат, отац г. Богдана и Павла Поповића, професора.универзитета, и г. Мите Поповића, посланика у Петрограду.
То је прва серија квалификованих адвоката тадање нове Србије.
Извори
[уреди]- Бранислав Нушић, Из полупрошлости,1935.,Београд.