Правила Шестог помесног сабора

Извор: Викизворник


ПРАВИЛА СВЕТОГ, ПОМЕСКОГ ЛАОДИКИЈСКОГ САБОРА


1. правило: Слободно је и по закону да они који су ступили у други брак, а нису кришом узели жену, након што прође неко (краће) време, и после подвига поста и молитве, по снисхођењу нека буду у заједници.


2. правило: Који падају у различите грехове а истрајни су у молитви, исповедању и покајању, и који се потпуно одврате од злих дела, пошто им је према тежини греха било назначено време покајања, ради милосрђа и благости Божије, нека се уводе у заједницу.


3. правило: Оне који су недавно крштени, не приличи их постављати у свештенички чин.


4. правило: Они који су посвећени не могу давати (новац) на камату, узимати лихву и тзв. „имолије“.


5. правило: Избору у црквене степене не могу присуствовати они из разреда који слушају (Свето Писмо).


6. правило: Јеретицима који су упорни у својој јереси не треба допуштати да улазе у дом Божји.


7. правило: Који се обраћају из јереси, тј. новатијани, фотинијани, тетратиди, сматрали се они као оглашени или као верни, не могу бити примљени пре него што анатемишу сваку јерес, а нарочито ону у којој су били. И тек када науче Символ вере, нека буду помазани светим миром и нека буду удостојени причешћа.


8. правило: Који се обраћају из јереси тзв. „фрига“, без обзира на то што су се неки од њих налазили у неком, њиховом клиру, и називани су угледним именима, морају са великом усрдношћу да прођу степен оглашених и тек након тога да буду крштени од стране епископа или свештеника Цркве.


9. правило: Не треба допустити да они који припадају Цркви ради молитве или ради исцељења одлазе на гробља јеретика или на њихова тзв. „мученичка места“. Који то чине, ако су верни, треба да одређено време буду изван црквене заједнице. Ако се покају и исповеде да су погрешили, нека се приме у заједницу.


10. правило: Који припадају Цркви не требају без разлога своју децу сједињавати браком са онима који су у јереси.


11. правило: У цркве не треба постављати тзв. презвитере (старице) или предстојнице.


12. правило: Епископи, по суду митрополита и околних епископа, постављају се на црквено началство, и то тек пошто су дотични дуже времена испитивани у вери и животу који треба да буде саобразан правој речи.


13. правило: Нека збору (маси) народа не буде допуштено да учествује при избору оних који треба да се произведу у свештенство.


14. правило: У празник Пасхе не треба слати свете тајне у друге парохије у виду благослова.


15. правило: Осим појаца, који су у клиру, на амвону нека не стоји и нека не пева из књига било ко други из цркве.


16. правило: Суботом, уз друга читања (из Светог Писма), нека се чита и Јеванђеље.


17. правило: На црквеним сабрањима не треба сједињавати псалме (проузносити их један за другим), него између два псалма нека буде читање.


18. правило: Једно и исто служење молитве треба да буде свагда и на деветом часу и на вечерњи.


19. правило: После проповеди епископа морају се најпре засебно читати молитве за оглашене, а када оглашени изађу, нека буду молитве за оне који се кају; када и ови, када се положе руке на њих, изађу, тада нека се читају три молитве верних: једну (тј. прву), потребно је тајно читати, а другу и трећу на глас. После тога нека се даје мир. И пошто свештеници дajy мир епископу, лаици нека то исто међу собом учине, и тако нека се врши свето приношење. И само онима који су освећени допуштено је улазити у олтар, и тамо се причешћивати.


20. правило: Ђакону не приличи да седи у присуству свештеника, него може да седне ако му то свештеник заповеди. Попут ђакона, исто нека буде и са ипођаконима и осталим клирицима.


21. правило: Ипођакони не могу бити на местима ђакона, и дотицати се свештених сасуда.


22. правило: Нижи црквени служитељи не могу носити орар, нити остављати (своја места уз) двери.


23. правило: Чтеци или појци не могу носити орар, и тако читати или појати.


24. правило: Освећене особе, од свештеника до ђакона, као и сви из црквеног чина (чак) до ипођакона, или чтеца, или појаца, или заклињача, или вратара, или оних из монашког чина, не смеју улазити у крчме.


25. правило: Ипођакон нека не раздаје хлеб или нека не благосиља чашу.


26. правило: Који нису произведени од епископа, не могу заклињати ни у црквама ни у домовима.


27. правило: Онима који су освећени. ни клирицима, ни лаицима, не приличи ако су позвани на вечере љубави, да са ње нешто односе јер се тиме врши нарушавање црквеног чина.


28. правило: У храмовима Господњим или у црквама не приличи обављати вечере љубави, и у дому Божијем јести и правити лежишта (преноћишта).


29. правило: Хришћани не смеју следовати за јудејским обичајима, и празновати суботу, него им треба да и у тај дан раде. Превасходно, као хришћани и како могу, нека поштују дан Господњи (недељу). А који се затекну да следе јудејске обичаје, нека буду анатема од Христа.


30. правило: Не приличи да освећено лице, ни клирику, ни монаху, да се заједно купа са женама. Исто не приличи ни једном хришћанину или лаику јер ово је веома честа осуда од стране незнабожаца.


31. правило: Не приличи са било којим јеретиком склапати брак, или јеретицима давати (у брак) синове и кћери, него их треба узимати од њих, ако обећају да ће постати хришћани.


32. правило: Од јеретика не треба узимати благослове, јер њихови благослови нису ништа друго него бесмислице.


33. правило: Са јеретицима или расколницима не треба се молити.


34. правило: Нико од хришћана нека не напушта мученике Христове и нека се не обраћа лажним мученицима, тј. онима који су међу јеретицима или који су били јеретици. Зато, они који то чине нека буду под клетвом.


35. правило: Хришћанима не приличи остављати цркву Божију и (од Ње) одлазити; такође не приличи призивати анђеле и чинити сабрања. Ово је забрањено. Према томе, који се затекне да је у таквом тајном идолослужењу, зато што је напустио Господа нашег Исуса Христа, нека буде анатема јер је приступио идолослужењу.


36. правило: Не приличи освећеним или црквеним служитељима да буду волшебници, или врачари, или они који се баве нумерологијом, или астролози, или чинити тзв. амајлије (талисмане) који су заправо окови Душе. Они који то носе (амајлије), ми смо заповедили да буду извргнути из Цркве.


37. правило: Не приличи примати празничне дарове које шаљу Јевреји или јеретици, нити заједно са њима празновати празнике.


38. правило: Не приличи узимати јеврејске пресне хлебове или се причешћивати њиховим нечашћем.


39. правило: Не приличи празновати са незнабошцима и заједничарити са њима у њиховом безбожју.


40. правило: Епископи, када су позвани на сабор, то не смеју избегавати него морају поћи да би уразумили друге или се сами уразумили, ради благоустројења Цркве и свега другога. Који избегава саборе, сам себе осуђује, осим у случају ако је спречен болешћу.


41. правило: Онај који је освећен или је црквени служитељ, не може кретати на пут без правилне грамате епископа.


42. правило: Онај који је освећен или је црквени служитељ, не може кретати на пут без заповести (допуштења) епископа.


43. правило: Црквеним слугама не приличи да ни на најкраће време остављају врата, да би се упражњавали у молитвословљу.


44. правило: Не приличи да жене улазе у олтар.


45. правило: По другој седмици Четрдесетнице не приличи да се било ко прима к крштењу[67].


46. правило: Који се крштавају треба да науче веру, и у пети дан сваке седмице пред епископом или свештеником нека одговарају на питања.


47. правило: Који су током болести примили крштење, а после су оздравили, такви морају научити основе вере и да спознају каквога су се Божанског дара удостојили.


48. правило: Који бивају просвећени крштењем, ти морају бити и помазани небеским помазањем да би постали причасници Царства Божијег.


49. правило: Не приличи током Четрдесетнице приносити свети хлеб, осим само у суботу и дан васкрсни (недељу).


50. правило: У четвртак последње недеље Четрдесетнице не сме се разрешавати од поста, и тиме бешчастити ту седмицу. него је потребно сву Четрдесетницу постити са сухојеђем.


51. правило: Не приличи током Четрдесетнице празновати дане рођења мученика, нити вршити спомен светих мученика у суботу и недељу.


52. правило: Не приличи током Четрдесетнице вршити венчања или празновати дан рођења.


53. правило: Хришћанима који одлазе на свадбе не приличи скакати и плесати, него треба да скромно вечерају или ручају, како и приличи њиховом имену.


54. правило: Не приличи онима који су освећени или онима који су прибројани (у клир) да буду на позоришним представама које се приређују на свадбама или пировима. И зато, нека оду одатле пре него што дођу глумци.


55. правило: Не приличи онима који су освећени или онима који су прибројани (у клир), а такође ни лаицима, да приређују пирове.


56. правило: Не приличи свештеницима да пре него што уђе епископ. да они улазе у олтар и седе; него, свештеници морају ући заједно са епископом, осим у случају када је епископ болестан или је одсутан.


57. правило: У малим местима и селима не приличи постављати епископе него периодевте. А ако су у таквим местима већ постављени епископи, они не могу ништа чинити без допуштења епископа града. Исто тако ни свештеници не могу ништа чинити без дозволе епископа.


58. правило: Не приличи епископима или свештеницима да обављају приношење по кућама.


59. правило: Не приличи у цркви говорити неканонске псалме или читати књиге које нису одређене правилом, него само оне књиге Старог и Новог Завета које су правилом признате за канонске.


60. правило: Ово су књиге које треба читати из Старог Завета: Постање света, Излазак из Египта, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони, Исус Навин, Судије, Рут, Јестира, Прва и Друга књига Царства, Tpeћa и Четврта књига Царства, Прва и Друга књига Паралипоменон, Прва и Друга књига Јездре, Псалтир са 150 псалама, Приче Соломонове, Еклесијаст, Песма над песмама, Јов, књиге дванаест пророка, Исаија, Јеремија и Варух, Плач и Посланица, Језекиљ, Данило.

Из Новог Завета потребно је читати следеће књиге: Четири Јеванђеља - Матејево, Марково, Лукино и Јованово, затим Дела апостолска, седам Саборних Посланица: једна Јаковљева, две Петрове, три Јованове и једна Јудина. Четрнаест Павлових Посланица: Римљанима, две Коринћанима, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, две Солуњанима, Јеврејима, две Тимотеју, Титу и Филимону.

Извори[уреди]

  • Књига правила, Зборник канона Православне цркве; Шибеник, 2003.
  • Овај чланак или један његов део је преузет са сајта svetosavlje.org. Дозвола се може видети овде.