Праведнија сеја од брата
Селен шета по калајној кули,
За њим сеја од милине шета.
Селен сеји по тихо беседи:
„Ој Селена, мила сејо моја,
„Лепе љубе што би брацу била,
„Боље брату, нег' туђу јунаку.“
Ал' говори Селена девојка:
„Црна земљо, што се не провалиш?
„А ти, брате, што се не помамиш?“
Извор
[уреди]Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 39.