По друм иде мала мома,
по друм иде, цвеће бере,
па си поје лепе песме,
грчки вреви, влашки дума,
арбанашки глас пребива. 5
Кулу гради Невен Тодор,
загледа се, замаја се,
па омакну са вр’ кулу,
па си строши леву нођу,
па си строши десну рућу. 10
Па су пошли код судију,
код судију, код кадију,
сама мома осудила:
„Ој кадијо, ој вендијо,
криво седи, право суди, 15
ја си мома по друм идем,
по друм идем, цвеће берем,
па си појем лепе песме,
грчи вревим, влашки думам,
арбанашки глас пребивам, 20
он ђидија што мен гледа."
Певач, место записа и напомена
Казивала Краса Виденовић, 73 године, из Бериловца.
Референце
Извор
Владета Р. Кошутић: Овчар је туга голема, (Народне лирске песме из околине Калне); „Расковник", лето 1980. стр. 17.
