Појде Јарма од обед на воду,
ни би Јарма, ни вода студена.
Кад је било слнце на заоду,
иде Јарма и овчара води.
Јарму мајћа љуто проклињала: 5
„Черо, Јармо, отишла не дошла!"
Проговара черка Јарма:
„Клни, мале, обе да клнемо:
сво му поље овце прибелеле,
а страње му козе прицрнеле, 10
a небо мy чеде притиснуле".
Певач и место записа
Сава Алексић, из Присјана, забележио је у Присјану од Милице Алексић (30 година).
Референце
Извор
Новица Живковић, Ој девојче, народна љубавна лирика Пиротског краја (избор), "Слобода" - Пирот, 1968., стр. 33.
Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 78. (Под именом "Појде Јарма")
Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 131.
