[Пош’л страшник]
Пош’л страшник
уз поље, низ поље;
пош’л па се заватил
да сретне дете некрштено,
булу невенчану. 5
Где је сретне,
туј да и’ уплаши,
туј да разбије.
Не сретал дете некрштено,
булу невенчану, 10
не л’ је сретал (Санду);
где је сретал,
туј ју уплашил,
туј ју разбил.
(Санда) сас руће не работи, 15
с нође не оди,
кудељу не преде,
с игле не плете,
леб не једе,
воду не пије; 20
само цвили, тужи,
у бога се чује.
Чула је божја мајћа,
божја мајћа - богородица,
па ју питује: 25
- (Сандице), моје дете,
која ми ти је голема невоља:
с нође не одиш,
с руће не работиш,
кудељу не предеш, 30
с игле не плетеш,
леб не једеш,
воду не пијеш;
само цвилиш,
само тужиш? 35
А она јо говори:
- Такон - бога, божја мајћо!
Право чу ти кажем:
пош’л страшник
уз поље, низ поље; 40
пош’л па се заватил,
да сретне дете некрштено,
булу невенчану,
где ји сретне,
туј да и’ уплаши, 45
туј да разбије.
Не сретал дете некрштено,
ни булу невенчану,
не л’ сретал је мене.
Где ме срете, 50
туј ме уплаши,
туј ме разби.
Говори божја мајћа:
- Стај, не бој се, (Сандо),
ју чу ти страове, плаовите тегобе, 55
распратити, растурити.
Ако си се од псе стра’ уплашила,
на псе да отиде;
ако си се од човека стра’ уплашила,
по човека да отиде; 60
ако си се од дивји стра’ уплашила,
по дивјину да отиде;
ако си се од питовног стра’ уплашила,
по питовно да отиде;
ако си се од т'вни ноч стра’ уплашила, 65
по т’вно да отиде;
ако си се од голему воду стра’ уплашила,
сву ти тегобу и невољу
одмиле однела,
живот и здравје ти донела. 70
Од тебе страови да се растуре,
кано девојће по воду,
кано момци од оро,
кано невесте од белило,
кано пра’ по путу, 75
кано м’гла по вр’ове, по долове.
(377, бр. 190)
