Поштопото посланик/9
ПРИЗОР III
Јеца и пређашњи.
ЈЕЦА:
Васко, ајде да пијеш кафу. Јели готов програм?
ПОПОВИЋ:
Готов је, само још мало овде онде да поправим.
ЈЕЦА:
Слушај Васо, мало пре ми нешто пало на памет. Ти би требало да и мене задобијеш за себе, јер жене много могу код своји мужева.
ПОПОВИЋ:
Па како да их придобијем?
ЈЕЦА:
Па ко мислим, да метнеш у твој програм, да је сваки муж дужан један пут преко године своју жену у илиџу водити.
ПОПОВИЋ:
Нећу жено јер би први ја морао почети.
ЈЕЦА:
Штета, стеко би код жена велику партију. Али сада ајде да пијеш кафу.
ПОПОВИЋ:
Одма одма, само док још нешто поправим (седне и пише).
ЈЕЦА:
Али ће се дотле оладити кафа.
ПОПОВИЋ:
А ти је донеси овамо.
ЈЕЦА:
Тако ћу и радити. Ајде Евице (оду).
ПОПОВИЋ:
Красна мисао, ово ће и владу за мене задобити. То нека буде последња тачка: дакле: Напослетку вам драга браћо и суграђани и то обричем, да -
ЕВИЦА (Доноси кафу):
Ево татице, кафа?
ПОПОВИЋ:
Остави овде и немој ме збуњивати (за себе) да —
ЕВИЦА:
Нећу татице идем већ! (Оде).
ПОПОВИЋ (умочи перо у кафу):
Да — из разлога што сам искусио, да (умочи перо у кафу) [прецртано: врашко мастило] што ово мастило рђаво пише - (умочи у кафу) да интерпелације дају повода којекаквим забунама и непријатним неприликама - да - (умочи у кафу) ја од моје стране никада и никога нећу ‘интерпелирати. И тако је мој програм свршен.