Поштопото посланик/13
| ◄ ПРИЗОР VI | ПРИЗОР VII | ПРИЗОР VIII ► |
ПРИЗОР VII
Евица сама.
Ох, боже, шта ће бити од тога посланства. Отац се већ сасвим променио, на мене је сасвим заборавио, и неволе ме више тако као до сада што је. Мати је сасвим изван себе, у 9 сати иде у визиту, то још никада .није чинила. Понда, наше красне вечери... како је то лепо било... отац се, карта, мати је плела, а ја сам се с г. Миланом разговарала. Сад већ можда неће више ни долазити?!... Само би још требало... понда ... понда ... (кроз плач) ја сам врло несретна девојка, кад ми је г. Милан већ хтео да каже, с ким би он могао сретан бити, онда мора мој отац да буде посланик!