Пошла Стана
Пошла Стана да кумује,
сас Јована, мила брата,
мину гору, најде воду,
седе Јован да ладује,
узе Стана да се мије, 5
па разбради шар шамију,
шар шамију шићерлију.
Сину лице како слнце,
бело грло како месец.
Па говори братак Јован: 10
"Ој Бога ти, сестро Стано,
до с'г си ми сестра била,
од с'г си ми прво љубе!"
Цикну Стана како гуја:
"Чујте птице кроз горице, 15
па носете мајци гласа,
да ми прати ситну мрежу,
да замрежим бело лице,
да га врљим у бел Дунав,
боље рибе да га једу, 20
него братак да га љуби!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
