Поп пашин зет
0001 Подиже се Соколовић-паша,
0002 подиже се у лов у планину
0003 са његово тридесет тевабијах,
0004 лов ловио за неђељу данах,
0005 не улови срне ни кошуте
0006 ни љељена рога повитога,
0007 лов ловио, ништа не добио
0008 докле силну паши дојадило,
0009 па се отле врну низ планину.
0010 Намјера га нанијела била
0011 на дворове Јања капетана
0012 и Јањо га виђе капетане
0013 па га сврну на бијелу кулу
0014 са његово тридест тевабијах.
0015 По кули му чудна грађевина,
0016 по кули су сребрни столови,
0017 по кули су писани прозори
0018 и свакаква чуда невиђена,
0019 па донесе вина и ракије,
0020 стаде служит два Јањића млада,
0021 једно Комнен а друго Андрија,
0022 јоште Јањо силан капетане
0023 сам доноси злаћену трпезу,
0024 на трпезу сваку ђаконију,
0025 док се паша напојио вина
0026 су његово тридест тевабија,
0027 кад му винце уљезе у лице,
0028 а ракија стаде бесједити,
0029 таде вели паша Соколовић:
0030 "О бога ти, Јањо капетане!
0031 Је с’ ли ђегођ вјерио ђевојку
0032 за Комнена али за Андрију?"
0033 Таде рече Јањо капетане:
0034 "А бога ми, пашо Соколовић!
0035 За Андрију јесам испросио,
0036 а Комнен је књигу научио,
0037 одиста га ни женити нећу."
0038 Њему рече Соколовић-паша:
0039 "А бога ми, Јањо капетане!
0040 За Андрију кад си испросио,
0041 сад запопи дијете Комнена,
0042 а у мене ј’ Хајкуна ђевојка,
0043 своје добро фалит је срамота,
0044 али што ћу, већ ми није друга,
0045 има пуно петнаес’ годинах,
0046 од како ми у кавезу расте
0047 а не види сунца ни мјесеца,
0048 ни бијела дана ни јунака,
0049 ти запопи дијете Комнена,
0050 па Хајкуна нек је попадија."
0051 Ал’ му рече Јањо капетане:
0052 "Баш аверим, пашо Соколовић!"
0053 То толик’ је паши омиљело,
0054 сам је паша свадбу одгодио:
0055 "Ја отидох ка Новину граду,
0056 а ти, Јањо, покупјај сватове."
0057 Паша скочи од земље на ноге,
0058 па још вели Јању пријатељу:
0059 "Чујеш ли ме, Јањо пријатеље!
0060 Купи сватах колико ти драго,
0061 не остави двоје ђеце лудо,
0062 пак Андрија нек је ђевербаша,
0063 а Комнене нек је ђувеглија,
0064 да га виде свасти и пунице
0065 и новинска остала господа
0066 коме даде Хајкину ђевојку."
0067 Паша оде ка Новину граду,
0068 оста Јањо купљећи сватове,
0069 покупио стотину сватовах,
0070 а поведе двоје ђеце лудо,
0071 и доведе у Новина града.
0072 Кад их виђе паша од Новина,
0073 онда срете Јања и сватове,
0074 а остала новинска господа,
0075 разведоше свате на конаке,
0076 по двојицу и по четверицу,
0077 тек да им је љепше на конаку.
0078 Паша води Јања пријатеља
0079 и његово двоје ђеце лудо,
0080 тако тавну ноћцу боравише,
0081 док ујутру данак освануо,
0082 повикнуше сватовски чауши:
0083 "Хазур свати, хазур је ђевојка!
0084 Хазур да сте свати и ђевојка."
0085 Скушише се кићени сватови,
0086 а сам паша доведе ђевојку
0087 и даде је Јањићу Андрији,
0088 па донеседара госпоскога,
0089 све сватове редом даривао,
0090 даде Јању од злата јабуку,
0091 а Комнену младу ђувеглији,
0092 њему даде коња даровника
0093 и још двије пушке леденијке,
0094 па отле свате испратише.
0095 А кад бише пољем зеленијем,
0096 по два и два из грла пјевају,
0097 по четири пушке изметају,
0098 до не хоће Јањићу Комнене,
0099 ни пјеваше, ни пушке меташе,
0100 до он иде сјетно невесело,
0101 а птиа га Јањићу Андрија:
0102 "О бога ти, Јањићу Комнене!
0103 Што ти идеш сјетно невесело,
0104 пто не играш коња даровника,
0105 што не мећеш до два леденијка,
0106 али си се јунак посилио,
0107 те што си се данас оженио
0108 а Туркињом лијепом ђеовјком?"
0109 Њему рече Јањићу Комнене:
0110 "А не лудуј, Јањићу Андрија!
0111 Чему сам се данас посилио,
0112 неого сам се ово ускарио,
0113 е сае јесам јунак оженио
0114 а Туркињом једном наметницом.
0115 Наметница на грло тавница,
0116 а коју су паше миловале
0117 по кахвама и по хамамима."
0118 Он то мњаше нико не чујаше,
0119 а то зачу Туркиња ђевојка,
0120 пак ју јесу сузе пропануле,
0121 врану коњу гриву поквасиле,
0122 а пита ју Јањићу Андрија:
0123 "О бога ти, моја мила снашо!
0124 Што се јеси данас ускарила,
0125 што и сузе ваљаш низ образе?
0126 Али су ти свати не у вољу,
0127 али ђевер Јањићу Андрија,
0128 али Комнен млади ђувеглија
0129 али свекар Јањо капетане?"
0130 А она му таде бесједила:
0131 "Мој ђевере Јањићу Андрија!
0132 Нијесу ми свати не у вољу,
0133 нити ђевер Јањићу Андрија,
0134 а ни Коменен млади ђувеглија,
0135 а ни свекар Јањо капетане;
0136 до се јесам млада раскарила,
0137 имала сам зуећир прстен златан,
0138 ранила га на десници руци,
0139 ради среће и нарока свога,
0140 пак јесам га данас изгубила
0141 и за њиме тако ускарила."
0142 Ал’ јој збори Јањићу Андрија:
0143 "Ах не лудуј, моја мила снашо!
0144 Како Јању сјашеш у доворове,
0145 свашта доста има се у Јања,
0146 доста блага, близу кујунџија,
0147 сковаће ти зећир прстен златни."
0148 А она му опет бесједила:
0149 "О бога ти, ђевере Андрија!
0150 Отвори ми сахтијан сепета,
0151 други мис е прстен намјерио
0152 да га турим на деснциу руку!"
0153 Ал’ не тражи други зећир прстен,
0154 но измаче дивит и хартију,
0155 ситну књигу на кољену пише,
0156 оправи је паши бабу своме:
0157 "У з’о час ме поклонио, бабо,
0158 поклонио силну каруину,
0159 још данас ме свати прекорише,
0160 прекорише данас још у путу,
0161 што л’ ће бит икад им у дом дођем?
0162 Но чули ме, пашо од Новина!
0163 Избави ме из Јањова двора,
0164 ако ли ме нећепш избавити,
0165 како Јању дођем у дворове,
0166 хоћу му се у двор објесити."
0167 Оправи је по пратиоцима,
0168 а кад паши така књига дође,
0169 те видо што му књига пише,
0170 ону гледа а три ситне пише:
0171 једну шиље на Босну поносну,
0172 а на име са Босне везира
0173 да му дође триста пашајлијах,
0174 другу шаље на крајину Мују
0175 да му дође тиста крајичниках,
0176 трећу пише Скадру на Бојану,
0177 да му дође три стотин’ Скадранах.
0178 Тако било, млого не трајало,
0179 док му дође триста пашалијах,
0180 и дође му триста крајишниках
0181 и дође му три стотин’ Скадранах,
0182 покупи их на бијелу кулу,
0183 а кад свану и огриај сунце,
0184 онда шађа окренуо војску,
0185 ковиђаше свако се чуђаше,
0186 а у томе ријеч говораше:
0187 "Фала богу чуда великога!
0188 Пто је паши Јањо омилио
0189 те му не да у двор свадбовати,
0190 брже Хајки у походе пође."
0191 Отале су окрнеули Турци,
0192 док дођопше двору Јањовоме,
0193 а кад дошли двору Јањовоме,
0194 све поспало кано и поклано,
0195 но уљезе триста крајишниках,
0196 уљегло је на бијелу кулу,
0197 те заклало ститинусватовах,
0198 па уфате Јања пријатеља
0199 и обје му очи извадише,
0200 а обје му ноге саломише,
0201 па гусли му на крило турише,
0202 и овак отурци бисједише:
0203 "Пјевај, Јањо, пјевај капетане!
0204 Зашто л’ не би на весељу твоме?"
0205 Јаош Јањову Јану уфатише,
0206 обје очи њојзи извадише
0207 и обје јој дојке прорезаше,
0208 а проз дојке протурише руке,
0209 пак овако Турци бесједише:
0210 "Играј, Јано, остарјела бако!
0211 А зашт’ не би на весељу твоме?"
0212 Но још двоје ђеце уватише,
0213 обојици савезаше руке,
0214 па их отле жив еповедоше,
0215 а Јањово покупише благо,
0216 поведоше коње са чаирах,
0217 па Јанове двор езапалише,
0218 тад’ отоле Турци окренуше,
0219 отидоше у Новина града,
0220 а кад паша дође у Новина,
0221 два Јањића тури у тавницу,
0222 тавновала три неђеље данах,
0223 но варошка долази ђевојка,
0224 све долази тавници на прозор,
0225 док досади Јањићу Комнену
0226 пак јој Јањић Комненговораше:
0227 "Бог т’ убио, варошка ђевојко!
0228 Што долазиш јутром и вечером,
0229 нит шта носиш, нит шта проговараш?"
0230 Ал’ варошка говори ђевојка:
0231 "Ах како ћу, Јањићу Комнене!
0232 Нијеи ли, Комнен, запазио
0233 када си ме младу испроисо,
0234 за Андрију млађег брата твога
0235 и похарчи дванаес дукатах,
0236 зећир прстен од девет дукатах?"
0237 Њојзи таде Комнен бесјеђаше:
0238 "О бога ти, снахо несуђена!
0239 Јеси л’ скоро на чаршију била,
0240 јес’ ли чула што говоре Турци?"
0241 А она је мњему бесједила:
0242 "Ој бога ми, Јањићу Копменен!
0243 Јесам јуче на чаршију била
0244 и све чула што говор еТурци:
0245 данас пета а сјутра субота,
0246 прекосјутра царица неђеља,
0247 хоће доћи тридесет пашалијах,
0248 повести вас оба на вјешала;
0249 но чу ли ме, Јањићу Комнен,
0250 провесте ве кроз труску ордију,
0251 а провести проз варош ришћанску,
0252 ти запјевај грлом бијелијем:
0253 "Ај није ли брата ришћанина,
0254 ја л’ каквога добра пријатеље,
0255 ја л’ Турчина за бога душевна,
0256 да донсесе у кондијер вина,
0257 да причести два Јањића млада?!"
0258 То им рече па отле отиде,
0259 петак дође и субота прође,
0260 па им дође царица неђеља,
0261 ето дође тридест пашајлијах
0262 и тавницу отворише клету,
0263 изведоше два Јањића млада,
0264 проведошђе проз труску ордију,
0265 а кад бише проз варош ришћанску,
0266 запјевао Јањићу Коменен:
0267 "Ај није ли брата ришћанина,
0268 ја ли каква давна пријатеља,
0269 ја л’ Турчина за бога душевна,
0270 да донесе у кондијер вина
0271 и причести два Јањића млада
0272 које но ће данас објесити?!"
0273 Док варошка допаде ђевојка,
0274 донесе им у кондијер вина,
0275 под пазухо бијеле кошуље,
0276 у кошуље замотане маче,
0277 пак је Турке богом братимила:
0278 "богом браћо, тридесет пашалијах,
0279 Јањићима попуштите руке,
0280 да причестим два Јањића млада."
0281 Нешћеше јој за братску примити
0282 но су коње на њу нагонили,
0283 кад се виђе на јаду варошка,
0284 она просу из џеповах благо,
0285 а Турци су на благо поклапни,
0286 сташе купти по сокаку благо,
0287 а ђевојка маче разавила,
0288 Јањићима отпуштила руке
0289 па у руке додаде им маче.
0290 Ма да видиш чуда и нарока,
0291 кад се ђца мачах доватише,
0292 погубише ридесет пашалијах,
0293 пак се отле натраг поврнуше,
0294 наљегоше прот турску ордију
0295 а све губе Турке око себе,
0296 добар јесу сокак начињели
0297 док су прошли проз турксу ордију,
0298 па кад прошли проз турксу ордију,
0299 осдиста се ђецазамислила
0300 куд ће ђеца толе окрнеути,
0301 пак им нешто дошло до памети,
0302 те се ђеца натраг повратила,
0303 на пашине двор еударила,
0304 а кад били на високу кулу,
0305 сједи силан паша од Новина
0306 са његово тридесет тевабијах,
0307 а кад виђе паша од Новина,
0308 када виђе довје ђеце лудо,
0309 у рукама с пламенијем мач’ма,
0310 одиста се јесте зачудио,
0311 зачудио па и поплашио,
0312 шћаше нешто њима бесједити,
0313 но Јањићи зборит му не даше,
0314 посјекоше све около паше,
0315 силна пашу жива уфатише,
0316 свезаше му наоипако руке,
0317 пак се мало туда обазреше,
0318 два пашина сина угледаше,
0319 објици главу окидоше,
0320 пак пашину булу находише,
0321 обје њојзи очи извадише,
0322 а обје јој дојке прорезаше
0323 и проз дојке промолише руке
0324 пак овак ђеца бесједише:
0325 "Ха сад двори, честита кадуно!
0326 Ха што л’ не би господара свога?"
0327 Ал’ погледа Јањићу Коменен
0328 док угледа своју заручницу,
0329 пак јој био језик изваидо
0330 и бијеле саломио руке,
0331 пак јој таде женик бесједио:
0332 "Двори, двори, моја заручнице!
0333 Што ли не би а женика свога?"
0334 Још пашино благо покупише
0335 и с чаирах хате поведоше,
0336 свеколике дворе поробише
0337 пак најпотље огњем сагорјеше,
0338 поведоше пашу пријатеља,
0339 а кад ш њиме били у планину,
0340 обје и њем’ очи извадили,
0341 а пребише и ноге и руке
0342 и пушку му на крило турише,
0343 дугу пушку и демиски ђорду,
0344 овако му ђеца говорише:
0345 "Ловак лови, пашо, по планини,
0346 рашта л’ не би кад си научио?"
0347 Ђеца пашу туне оставише,
0348 нек набраја што је учинио,
0349 но још су се ђеца обазрела,
0350 ал’ за њима пристала варошка,
0351 узеше је по бијеле руке,
0352 одведоше свом госпоску довору,
0353 како дође Јањићу Комнене,
0354 привјенча је за себа истога,
0355 а доста си блага донијели,
0356 донијели своје и пашинско,
0357 дворе своје боље оградили,
0358 и оба се брата оженили,
0359 оженили пород оставили,
0360 ха да им га бог наспори драги!
