[Помози ме, боже и мајко божија]
Помози ме, боже и мајко божија!
(Стеванија) сан заспа,
на њој жуја не заспа.
Ако ли је и заспала,
пречистом мајком богородицом разаспала. 5
И она се на три стране разабрала,
што нема иј на свијету:
на мору моста,
ни у камену мозга,
ни на гаврану биљега, 10
ни на (Стеванији), раби божијој,
мртвила ни жутила.
Излази, жујо - жутјенице!
Ие жути тела,
не рањави меса, 15
не тргај жила;
нег’ излази из очију,
из ушију, из косјерица,
из рамена, из леђа,
из прегиби; 20
одлази по свијетку
кано чела по цвијетку,
ка’ вијори по гори...
Излази, заклињем те
су дванаест богоносније’ Марија; 25
оне ће те сатрати и одавлен
са (Стеваније), рабе божије, изагнати.
Излази, несретнице несретна,
излази, жујо отровна,
заклињем те оном душом 30
која криво зајам враћа,
и заклињем те оном душом
која међе преорава
и псе продава.
Излази, заклињем те 35
су дванаест цркава и олтара,
излази, жујо жутјенице,
заклињем те су четрдесет апостола,
излази, несретнице несретна,
излази, отровнице отровна, 40
не жути тела,
не мртви тела,
кости јој не пребијај,
крвце јој не испијај.
Заклињем те, жујо жутјенице, 45
’Ристом и часнијем крстом!
Ево дрвце тисово,
оно је синоћ листало,
ова је јутрос жуја пропала,
а млада јој не постала. 50
Излази, несретнице несретна,
излази, отровнице отровна,
не жути тела...
(10, с. 361)
