Покојном Војиславу
Са твојом Авалом драгом и наше стијење плаче,
Плаче и сузе лије,
И српска бијела вила чаробно своје лице
У црни вео крије.
На јавор-гуслама нашим пуцају танке струне
И звуци тужно лете -
Да чистом сузом својом оросе камен хладни
Твоје гробнице свете.
И моја душа лети свијетлом гробу твоме,
На ком је анђô благи,
И боно теби кличе: Врати се, врати нама,
Наш Војиславе драги!