Под мушебацима
Дођи у мој чардак!... Саму ми је зима...
Сви душеци моји за те су прострти...
Хоћу пољубаца у којима има
И ватре, и сунца, живота и смрти!...
Твоји загрљаји нека буду змије,
Нека стежу дивље уз вихоре жара!
У њима да умрем, Шерифа, што прије,
Миришући баште, твојијех њедара...
Жедан сам љепоте, и женскога стаса,
Грчева и сласти, смијеха и вриска,
Помаме и огња, и милоште тајне...
Ходи! Нека ти се сва душа затресе,
И по мојој соби, кô процвале ресе,
Свог прољећа проспе пахуљице сјајне...