Под Будимом овце пландовале,
Пландујући Будим поткопале.
Отисну се стијена од Будима,
Па убије три чобана млада:
Првог жале стар отац и мајка,
Другог жале братац и сестрица,
А за трећег нитко и не пита -
Само једна из села дјевојка.
Жалила га три године дана:
За годину косе не чешљала,
А за другу лице не мивала,
А за трећу кола не пјевала.
Кад је стала косу расправљати,
Три пазара чешља потргала!
Кад је стала лице умивати,
Три бунара воде замутила!
Кад је стала у колу пјевати,
Три је кола сама натпјевала!
