Погибија Симе Затезала
Чујте, браћо, пјесму од јунака
Каквих више не породи мајка.
Ту је први Затезало Симо,
Али „Цојле“ надимак је им’о.
Силан јунак, зато сваком мио, 5
Сваки борац с њим се поносио.
Из Дубрава он родом бијаше,
Страх и трепет за душмане наше.
Знали су га и Кордун и Лика
Јер имаше срце од челика. 10
Свака су га помињала уста,
Свуд га пјесма пратила је пуста.
Пјевале му ђевојке и снаше,
Млађан јунак а лијеп бијаше.
Много срце за њим заиграло, 15
Много суза за њим се пролило,
Много цура за њим уздахнуло.
Ал’ му борба најмилија била,
Пратила га нагоркиња вила
Као некад Краљевића Марка, 20
Побједа му бјеше жеља жарка.
Ал’ слушајте што ћу рећи саде,
Какве, браћо, доживјесмо јаде.
То бијаше четрдесет треће
Кад бригада Храстовици креће. 25
Пред бригадом Цојле је летио,
Замјеник је команданта био.
Када Цојле пред бригадом јаши,
На побједу мисле Кордунаши,
Када Цојле њима командује, 30
У смрт тада нико не вјерује.
Храстовицу нападе бригада,
Са свих страна с’ чује канонада:
Топи грме, а граната праши,
Добро бију млади Кордунаши. 35
То су борци Осме дивизије
Коју ј’ душман добро упамтио.
Храстовица, сам је бог убио,
Ту се душман добро утврдио.
Крв потече на обадве стране, 40
Ал’ се Швабе без предаха бране.
За јуриш је сад команда пала,
На јуриш су чете полетиле.
До зидова Цој ле чету води,
Ту душманско тане га погоди. 45
Паде јунак, више се не миче,
Тад душмани притискоше јаче,
Одбацише натраг јуришаче,
Ал’ се борба разгори још јаче.
Глас пролети као брза муња, 50
Храстовица задрхта и Суња.
Мртав Цојле остао код зида,
Па је чета осјетила стида.
Ал’ то, браћо, дуго не потраја,
Наста вриска и велика граја, 55
Побјеснише борци као вуци,
Вриска стоји: „Јуришај и туци!
Чекај, Швабо, да се огледамо,
Ни мртвога Симе вам не дамо!“
Тад се деси што се ријетко збива, 60
Чујте, браћо, истина је жива:
Цијела чета затомила тугу
Јер је јача љубав према другу:
Добровољац сред крваве туче
Потрбушке до зида се вуче: 65
Права љубав али нова жртва
Да извуче команданта мртва.
Први паде, то другови виде,
За њим други добровољно иде.
Тако седам другова нам паде. 70
Јарко сунце од чуда застаде.
И душман се томе чуду чуди
Јер такових он не видје људи:
Седам гине за једнога друга
Јер партизан није туђа слуга. 75
За слободу душмана сатрти —
Та идеја јача је од смрти.
Такве, Швабо, нећеш побједити,
Већ ћеш овдје кости оставити.
Кроз планине одјекује јека: 80
'Вакав Цојле живјеће до вијека!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
