Плачи срце моје
Хоћу много суза – нек грца и јеца
Мој цијели живот у једноме часу.
Нека плину сузе у дубини груди,
Гдје судбина боле и све јаде сасу.
Душа ми је пуна сумора и суза –
Плачи срце моје као никад досле;
Све што у нам живи нека умре тихо,
Као бôно вече, као и ми после!...
Плачи срце моје, дај светињу ону
Што мирисом боним оснажава груди –
Ону свету тугу ублаженог бола
Која наду диже и осмијехе буди.
Плачи срце моје – душа ми је јесен
Која нијемо лута, умире и плаче,
Док оловно небо тежак дах јој стеже
Она кô болесник све издише јаче.
Leysin