Пландовале овце под Будимом,
Пландујући Будим поткопале,
Отишће се стина од Будима
И убила Будимлију Иву.
Бол болује годиницу дана, 5
Бол болује, ником не казује.
Док завика вила са планина:
„Шта ћеш дати, љепотице Иво,
Да ти личим грдне ране твоје?“
„Дат ће мајка од рамена руку, 10
Дат ће сека ђердан сува злата,
Дат ће љуба сто жути дуката.“
Личи вила грдне ране Иви,
Кад је вила Иву изличила,
Тражи вила своје дуговање: 15
Даје мајка од рамена руку,
Даје сека ђердан сува злата;
Не да љуба сто жути дуката:
„Наћи могу бољег и липшега.“
Вила вриђа грдне ране Иви, 20
Умри Иво, жалосна му мајка.
Књигу пише Иванова љуба
Па је шаље младом Николици;
Купи свате млади Николица
Па он води младе јенђијице. 25
Иву мртва носе носиоци;
Мандалину воде водиоци;
Иву мртва мећу у гробницу,
Мандалину воде у ложницу;
Мртва Иву земљом засипаше, 30
Мандалини дувак подигоше:
„Збогом пођи, моја ћери драга!"
„Збогом остај, моја мајко мила!“
