Пијеро Музувијер3/3
| ←Шена друга | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена трећа |
Шена четврта→ |
ПИЈЕРО: Контент сам да се вјериш; ма слушај, не свуда, чему није свак за моје куће.
МИХОЧ: У то ћу се угодити с твојом вољом, а настојаћу гледат гдје буде најбоља прћија.
ПИЈЕРО: Sig. nò, ја нећу да се тако интересано вијераш, него да узмеш дјевојчицу од куће квалификане [признате]. И ово те авертишкавам: нећу да се вјерши у Џива Брабончине, ер је то вражија раца — све говорци и расчешљавци од подријети.
МИХОЧ: Ћаће, не бих ту апаренто [ушао у својту], да ми давају сто тисућ дуката; ер ту зете узимљу, а пак играју ш њима al piů sapere [ко је паметнијп].
ПИЈЕРО: Али слушај! нећу ни у Влаха Слинавца, ер су то чељад од велике хвасте, а вазда су били од старине сметлиште од Плаце и гнусобе по улицам чистили. Чуј ме добро, ти си млад и ти не знаш старијех ствари.
МИХОЧ: Ћаће, чудим ти се да ми ту чељад наспомењиваш и да супоњаваш che sii di cosi basso spirito [да тако ниско осјећам]! нијесу ми ни у пети, а неголи да ш њима мислим апарентат!
ПИЈЕРО: Слушај ме, дијете! Ако би доходили на тебе од Антуна Бабуина, умјеј се с пруденцом [опрезношћу] владати с том чељади, perche invece della dot [јер, мјесто мираза], коју би ти оферишкали, con soliti loro inganni [својим обичним пријеварама] осто би col giogo al collo senza mai aver un quatrino [с јармом на врату а не би имао никада ни паре], ербо су то велици имброљатури [варалице] и чељад fintiva e di doppia parola [варава и без тврде ријечи] и од велицијех реџира per grabar il compagno [да варају другове]; чему из почетка, докле те увуку, оферте [понуде] њихове буду велике, а пака in fine sul fatto tutto doppiezza et inganni [а на посљетку сама лукавост и пријевара]!
МИХОЧ: Асикура’ се; засве да сам млад, имам памет, а знаду се веома добро та чељад, зашто њихове ацијони [дјела] ноте [познате] су свему граду.
ПИЈЕРО: Зато ти говорим да се чуваш од тезијех, ако дођу на тебе ти партити [партије].
МИХОЧ: Све што ми си наспоменуо, све бих ја есклужо, ер моја интенцијон [намјера] није се ниђе вјерит него у Сима Штипавца, који је од репутацијони [добра гласа] и од стиме [поштовања]: дјевојчица је вриједна и галанта, а врх свега крепосна и корисна у кући, и прћија је за не моћ се одрећ од ње.
ПИЈЕРО: Што, што? у Сима Штипавца?! Оно је њеки човјек смијешан и пун амбицијони [сујете], и у дискорсу га нећеш друго чути говорити него од стварима меканикијем и од злијем женами, да те туга дође! Ма, хоћ да ти речем, има ону свекрву Дешу стару подпуно вриједну у свему, која је од фамбзе куће Кликовића; на њој му сва кућа стоји и она је алевала [одгајилај con tutte le buone qualita [са свим врлинама] ону ње унуку. И ако одтолех на тебе дођу, контент сам да абрачаш [прихватиш] ти партит.
МИХОЧ: Ћаће, драго ми је веома да се ти с мојом а ја с твојом вољом угађам; и држим да ми ће реушкат, ер сам чуо да сам био хваљен од Деше старе на веле посједа и мјентиван.
ПИЈЕРО: Слушај ме, дијете! ово смо ми међу нами конклужали; ма немој ти учиниг коју басецу [ниско дјело] од анима тер њу послат питат али клањат јој се парентима, ер ја хоћу да је свакому a caro [мило] апарентат с мојом кућом.
МИХОЧ: Ћаће, знам од кога сам рођен! слиједићу твоје педате [стопе].
Референце
[уреди]
