Писма поскочница
Захвали се Вук деспоте
Да ће Ливно поробити,
Сарајево попалити
И мечите разорити.
Како ј' рекал Вук деспоте, 5
Онако је учинио:
Све је Ливно поробио,
Сарајево ј' попалио
И мечите ј’ разорио —
Само му је један остал, 10
У ком јесу затворене
Све госпоје Сарајкиње,
Сестра аге Јерзелеза.
Вила га је дозивљала:
„Заман си ти, Вук деспоте, 15
Све си Ливно поробио,
Сарајево попалио
И мечите разорио —
Кад ти ј' један мечит остал,
У ком јесу затворене 20
Све госпоје Сарајкиње,
Сестра аге Јерзелеза!"
Кад то чује Вук деспоте,
Натраг се је повратио,
Узме наџак од челика, 25
Разби врата од мечита,
Тер испеља ван госпоје,
Све госпоје Сарајкиње,
Тер је чини коло играт,
Тере гледа Вук деспоте 30
Ка најлипше коло игра —
Понајлипше липа селе
Млада паше Јерзелеза.
А кад види Вук деспоте,
Попаде ју за њезину, 35
За њезину билу руку,
Иде коња играјући
Низ то поље Сарајево.
Ал' се ј' поље замаглило,
А говори Вук деспоте: 40
„Бога теби, дијевојко,
Што се ј' поље замаглило?"
Луда ј', млада дивојчица,
А разумно одговара:
„Таково је поља хадет!" 45
А говори Вук деспоте:
„Бога теби, дијевојко,
Јесу л' дома Сарајевци?"
А говори дијевојка:
„Нису дома Сарајевци, 50
У планини сено купе!"
А говори Вук деспоте:
„Бога теби, дијевојко,
Имаш оца али мајку?"
Дивојчица ј' луда, млада, 55
А разумно одговара:
„Нимам оца нити мајке,
Већ што браца милостивна,
Који ме је у наук дал;
Немој мене, Вук деспоте, 60
Немој мене обљубити,
Братац ће ме откупити!"
А говори Вук деспоте:
„Бога теби, дијевојко,
Да ми гремо калујеру, 65
Калујеру светом оцу!"
Кад су дошли калујеру,
А говори Вук деспоте:
„Калујере, свети оче,
Винчај мене с том дивојком, 70
С мојом Богом посестрином!"
А говори калујере:
„Не смим тебе, Вук деспоте,
Не смим тебе ја винчати
С твојом Богом посестримом, 75
Већ ако ћеш, Вук деспоте,
Ти ћеш постит три године,
Три године билих дана!"
А говори Вук деспоте:
„Калујере, свети оче, 80
Једну ћеш ми опростити,
Другу ћу ти упостити,
Трету ћемо напушћати
На све влахе сиромахе!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
