Пипери и Ровчани

0001 Зацмилио Пуљевић Никола
0002 На Бјелоглав међу Пиперима:
0003 "О Пипери, моја браћо драга,
0004 "Знадете ли, јесте запазили,
0005 "Кад Ровчани мене ударише,
0006 "На божу не вјеру преварише,
0007 "Посјекоше Станишу мојега
0008 "И сокола Живка Божовога,
0009 "И зајмише овце свеколике,
0010 "Ви се мене осветит’ не дате.
0011 "А да би га не родила мајка,
0012 "Докле ми је Божовић Лазаре,
0013 "С мојом ћу им браћом ударити."
0014 Но да рече Радоев Савићу:
0015 "А што плачеш, Пуљевић-Никола,
0016 "А и мене оста у Ровчанах
0017 "А најбоља кућа Бајовића,
0018 "Но Илија не да с Ђурковић’ма."
0019 А Илија таде говорио:
0020 "О Пипери, моја браћо драга,
0021 "Да ми божу вјеру уфатимо,
0022 "Кад ћемо се светит’ од крмника
0023 "Да му нема робе ни гласника,
0024 "Ко би њему гласа учинио,
0025 "Да га међу Пиперима нема."
0026 Оно рече, на ноге скочио,
0027 Пиперима ријеч говорио:
0028 "Чујете ли, моја браћо драга,
0029 "ако би ни Бог и срећа дала,
0030 "Да ровачке овце плијенимо,
0031 "Да Матове мене повратимо."
0032 Оно рече, уз Пипере пође,
0033 Докле дође у Мрке камене
0034 На бијелу Аћимића кулу,
0035 И ту Васа Нешковића нађе,
0036 Те му ситну књигу накитио.
0037 Ондолен се подиже Илија,
0038 И отиде у Платије тврде
0039 На торину Луке Матовога,
0040 И књигу му даде на рукама:
0041 "Ма ти књигу, мио сестричићу,
0042 "Е се Пипер на збор окупја,
0043 "И за вас он збора имаво је,
0044 "Да се хоте мирит’ с Ровчанима."
0045 Носи књигу на Гуњану Мату.
0046 Но му Лука ријеч бесједио:
0047 "Ја не смијем, ујаче Илија,
0048 "Ја не смијем по дневно ходити
0049 "Од јунаках од Андријевацах,
0050 "Да смо њима једну главу дужни;
0051 "По ноћи ћу и поћи и доћи."
0052 Одиста се препаде Илија,
0053 Е ће њему сестрић погинути.
0054 Лука пође у Ровца камена
0055 А Илија низ Пепере рамне,
0056 Све Пипере листом окупио.
0057 Хоће ли је (?) до села Лутова.
0058 Дође војска Долу Брезовоме.
0059 На троје се војска дијелила:
0060 Пред једном су до два побратима,
0061 Једно ми је Пуришин Мушика,
0062 А друго је Ненадин Тодоре,
0063 Она хојде у Жупину војска,
0064 Да чекају луњанске козаре;
0065 А пред другом Боро Мрвовићу,
0066 За Бором је Пуљевић Никола,
0067 За Николом стотина Црнацах,
0068 Пође војска у Куке Петрове
0069 Да је куку Вучуровој мајци;
0070 Трећа војска удно од Платије,
0071 И пред њом је Радојевић Вуко.
0072 Када сјутра дан и зора дође,
0073 Бијела је кликовала вила,
0074 А од Крушке зелене планине,
0075 Дозивала Јоковић-Вучура:
0076 "Зло ти јутро, Јоковић-Вучуре,
0077 "Јутрос тебе удрише Пипери."
0078 Но је Вучур вили говорио:
0079 "Прођи ми се, од планине вило,
0080 "Не бојим се војске од Пипера."
0081 Оно рече, пушку дофатио,
0082 А бијеле овце најавио,
0083 И Вучур ми уз Платије јави,
0084 Пипери му таде ударили.
0085 Стаде цика танкије пушаках,
0086 Пролама се зелена планина,
0087 И убише Јоковић-Вучура,
0088 А прискочи Божовић Лазаре,
0089 Те пос’јече Јоковић-Вучура,
0090 Зета свога, за брата његова.
0091 Пуче друга од Пиперах пушка,
0092 Те погоди Крста Ницовога,
0093 Узеше му главу и оружје,
0094 Плијенише овце свеколике.
0095 А удари Тодор и Мушика,
0096 На гујанске удрише козаре.
0097 Но козари бјежат’ не хоћаху,
0098 Но у стоку метеризе граде,
0099 Те се бојем из пушаках бране.
0100 Пушку пали Селићу Вукота
0101 Те погоди Пуришин-Мушику,
0102 Паде јунак на зелену траву.
0103 Ма ми вика Ненадин Тодоре,
0104 Брзо Тодор на Мушику дође.
0105 Таде вика Селићу Вукота:
0106 "Ај ђе си ми, Дуро Милутине!"
0107 Милутин се намјерио близу,
0108 Од образа танку пушку пали,
0109 Те погоди Ненадин-Тодора,
0110 Мртва га је земља дочекала.
0111 Стаде цика педесет Пипера
0112 Ка педесет од сокола тићах.
0113 Таде вика Радојевић Вуче:
0114 "О Пипери, рђа ве убила!
0115 "Ну виђите у Куке Петрове
0116 "А што Црнци чине од Вучура,
0117 "И ето их китом од Платије,
0118 "Заскочише гуњанске козаре."
0119 У ријечи коју говорио,
0120 И пиперске пушке запуцале,
0121 И убише Дуров-Милутина,
0122 И два сина Мика Вуковога,
0123 И Вукоту раном обранише.
0124 Но Вукота рањен пушку пали,
0125 Те погоди Ђура Станковога,
0126 Сломио му ногу у кољено.
0127 Пипери им много јада дали,
0128 Седам-осам глава окинули
0129 И велики плијен заврнуше,
0130 Направише до троја носила,
0131 Двоје мртве, а једна рањена.
0132 Кад дођоше Долу Брезовоме,
0133 Ту у плијен Пипер улазио:
0134 Матов плијен дадоше Илији,
0135 Мртвијема дио избачише,
0136 А у друге јагму учинише,
0137 Неко двије, неко празан вије.
0138 Но да рече Пилетић Илија:
0139 "А камо те, Пуљевић-Никола,
0140 "Хо’те једну књигу да пишемо,
0141 "Да је шљемо Гуњанину Мату,
0142 "И да ова зла испребијамо:
0143 "Бановића за Стаматовића,
0144 "Два Јанића за два Миковића,
0145 "А сокола Пуришин-Мушику
0146 "За делију Дуров-Милутина,
0147 "А Тодора за Крста Ницова,
0148 "А рањена Ђура за Вукоту."
0149 Па онако књигу оправише.
0150 Каде Мата књига допанула,
0151 Илији се бјеше поздравио:
0152 "Не фала ти, мој Илија шура,
0153 "Е си мене Луку оправио,
0154 "Да ми Лука не убије кога."