Пехливани под Градишко пали,
у суботу под Градишко пали,
у недиље тенефе пењали,
високо се пехливан Алија,
високо се на тенеф извија 5
да он види Морића Бегзаду.
Гледале га градишке дјевојке
и са њима Морића Бегзада.
Све он гледа лијепе дјевојке,
а најбоље Морића Бегзаду. 10
Говорио пехливан Алија:
„О Бегзада, би ли пошла за ме?”
Говорила Морића Бегзада:
„О курвићу, пехливан-Алија,
што с' толико на тенеф извио, 15
ако препливаш прико сињег мора,
препливај га и тамо и амо,
поћу за те, пехливан-АИија.”
Баци тенеф прико сињег мора,
и наплива пехливан Алија. 20
Шетала се Морића Бегзада,
шетала се покрај сињег мора.
Кад опази Морића Бегзада,
све тенефе прико сињег мора,
испод муча ноже повадила, 25
пресјекла му на мору тенефе,
и утону пехливан Алија,
и утону у по сињег мора,
и утону жалосна му мајка.
Кад то види Ибро пехливане, 30
па он иде паши под чадоре:
„Дај ми изун, пашо господине,
да ја љубим све редом дјевојке,
а највише Морића Бегзаду!"
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 271-272.
