Пехар (Јован Грчић Миленко)
| Пехар Писац: Јован Грчић Миленко |
(Пунила га јава, испио га сан).
КОМЕ ПЕХАР ДА НАПЈЕМ?
Да ј’ у њему винце рујно,
Бих га пио и попио,
Весељу бих наздравно!
Спомен’о бих дане прошле
Ђаковањем што ми сјаше;
Спомен’о бих пријатеље
Веселити што се знаше;
Спомен’о бих осећаје
Што уз винце силно врију,
Спомен’о бих у здравици
Сву честиту Србадију!
Хој, ал’ ово винце није!
У чаши су друкче пене:
Весело се око мрачи
Кад им злобне влаге гле’не.
Зато, браћо, другдаш, другдаш
Рујно ћемо винце пити,
И другдаш ће добар братац
Весељу вам наздравити!...
КОМЕ ПЕХАР ДА НАПИЈЕМ?
Да ј’ у њему суза горка,
Бих је пио и попио,
Невољи бих наздравно!
Спомен’о бих српску сузу
Што нас пече преодавно,
Но која нам ипак није
Растопила име славно;
Спомен’о бих уздисаје
Што Бошњака тужног море,
Кој’ синџиром срце хлади,
Да му гњевом не сагоре.
Хоj, ал’ ово суза није!
У чаши су друкче пене:
Весело се око мрачи
Кад им злобне влаге гле’не.
За то, браћо, другдаш, другдаш
С вином ћемо сузу пити,
И другдаш ће добар братац
Српској сузи наздравити!...
КОМЕ ПЕХАР ДА НАПИЈЕМ?
Да ј’ у њему крвца врела,
Бих је пио ил’ пролио —
Турчину бих наздравио!
Спомен’о бих рањеника
Ком у рани мелем ниче;
Спомен о бих осветника
Што са младим Српством кличе;
Спомен’о бих пропаст врашку
Што несито давно зија;
Спомен’о бих ускрс рода
Што ће скоро да засија!
Хој, ал’ ово крвца није!
У чаши су друкче пене:
Весело се око мрачи
Кад и злобне влаге гле’не.
За то браћо, другдаш, другдаш
С вином ћемо крви пити,
И другдаш ће добар братац
Душманину наздравити!...
КОМЕ ПЕХАР ДА НАПИЈЕМ?
У пехар се отров слио;
Многи изрод сипао га,
Стог се вршком напунио!
Ех, па пићу, издајице!
Ал’ у здравље — — ваше, ваше!
И у спомен душа ваших
Што се срамно распродаше!...
У спомену томе јадном
Образ вам је српски пао!...
...Ево испих! Пршти пехар,
Ал’ се нисам — отровао!...
Зато, браћо, не питајте
Како смедох отров пити,
Ја сам само зато пио
Да им могу — наздравити!...
У Бечу, 15 јула 1869.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 150-152
|